"Domaće brašno osvaja inostrana tržišta"

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја јуна ове године из БиХ је извезено 3,68 милиона килограма житарица у вриједности од 2,91 милион КМ, што је осјетно мање у односу на исти период прошле године, када су у иностранство пласирано 15,62 милиона килограма житарица вриједних 7,42 милиона марака.

С друге стране извоз производа млинарске индустрије, попут слада, скроба, инулина и пшеничног глутена, биљежи раст. У првој половини ове године извезено је 23,78 милиона килограма ове робе укупне вриједности 17,77 милиона КМ, што је знатно више у односу на исти период 2024. године, када су укупно извезена 19,82 милиона килограма у вриједности од 14,13 милиона КМ.

Подаци УИО показују да је ове године у БиХ стигло 216,208 милиона килограма житарица у вриједности од 127,429 милиона KM, највише из Србије, Мађарске и Хрватске, док је извоз углавном био усмјерен ка Италији, Хрватској и Србији. У истом периоду годину раније стигло је 237,70 милиона килограма пшенице "тешке" 120,94 милиона KM.

Када је ријеч о производима млинарске индустрије, највише је увезено из Србије, Хрватске и Аустрије, док су домаћи млинарски производи најчешће завршавали на тржиштима Турске, Црне Горе и Сјеверне Македоније.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача у РС Стојан Маринковић истакао је за "Глас" да пољопривредници већ годинама упозоравају на прекомјеран увоз и ниске цијене домаће пшенице, која се све теже продаје на тржишту.

"Константан увоз угрожава нашу производњу откад је на снази Споразум о стабилизацији и придруживању и ЦЕФТА. То је урађено на нашу штету и ми већ годинама трпимо посљедице. Док друге земље штите своје произвођаче одмах појавом тржишног вишка, ми се држимо процедура и чекамо. Умјесто тога требало би да преписујемо моделе заштите домаће производње, јер немамо довољно ни житарица ни других основних пољопривредних производа", наглашава Маринковић.

Он додаје да би увођење прелевмана, макар сезонских, у великој мјери помогло домаћим ратарима, као и премије и друге мјере подршке, јер у супротном произвођачи губе и вољу и интересовање за ширење производње.

С друге стране, из млинарске индустрије стижу потпуно другачије слике. Комерцијалиста у бијељинском предузећу "Стојановић и син" Тања Стојановић каже да већ годинама имају сигурне купце у иностранству, који цијене квалитет њихових производа.

"Највише брашна пласирамо у Сјеверну Македонију, Албанију, Црну Гору и Хрватску. И поред свјетских турбуленција сарадњу са страним партнерима нисмо губили. За домаће тржиште производимо и сточну храну, али сировину углавном увозимо из Мађарске, док мање количине набављамо од домаћих произвођача", истакла је Стојановићева.

Слична искуства дијеле и у компанији "Млин Мајић" из Оџака. Водитељ продаје Милорад Гвозденовић каже да се интересовање иностраних купаца не смањује.

"Питања из иностранства стижу готово свакодневно. Највише робе извозимо у Хрватску, Србију, Црну Гору и Сјеверну Македонију, а планирамо и извоз у Турску. Потражња је највећа за квалитетним брашном, посебно намјенским, попут оштрог ТИП 400. Управо због тога увозимо пшеницу из Мађарске, јер домаће количине не задовољавају потребе, ни по квалитету и ни по количини", наглашава он.

Ипак, додаје, да им је, упркос великом извозу, домаће тржиште и даље приоритет.

Oткупна цијена

Милорад Гвозденовић истиче да компанија "Млин Мајић" у посљедње три године има и сопствену, такозвану примарну производњу, али активно откупљује и домаћу пшеницу од својих коопераната.

"Ова година ће, по свему судећи, бити рекордна. Договорили смо се о откупу између 9.000 и 10.000 тона домаће пшенице, коју ће нам испоручити кооперанти са подручја Оџака, Модриче, Шамца и Орашја", рекао је он.

Када је ријеч о откупној цијени, пшеница се класификује по квалитету па тако за премијум класу плаћају 49 фенинга по килограму, за прву класу 40 фенинга, другу 37, а трећу класу 34 фенинга по килограму.