I dalje otkucava globalna tempirana bomba - globalni javni dug za koji MMF upozorava da je veoma visok.
Očekuje se da će do kraja ove godine premašiti 100 biliona dolara ili oko 93 odsto svjetskog bruto domaćeg proizvoda i približiti se 100 odsto BDP-a do 2030.
To je 10 postotnih poena BDP-a u odnosu na 2019. godinu, odnosno prije pandemije, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Iako slika nije homogena – očekuje se da će se javni dug stabilizovati ili smanjiti za dvije trećine zemalja – Fiskalni monitor iz oktobra 2024. pokazuje da bi budući nivoi duga mogli biti čak i veći od predviđenih, a za stabilizaciju su potrebna mnogo veća fiskalna prilagođavanja od trenutno predviđenih, ocjenjuje MMF u zvaničnom saopštenju.
U izvještaju se tvrdi da bi zemlje sada trebalo da se suoče s rizicima duga pažljivo osmišljenim fiskalnim politikama koje štite rast i ugrožena domaćinstva, uz istovremeno korišćenje prednosti ciklusa ublažavanja monetarne politike.
Gore od očekivanog
Fiskalni izgledi mnogih zemalja mogli bi biti lošiji od očekivanih iz tri razloga: veliki pritisci na potrošnju, neosnovani optimizam u projekcijama duga i veliki neidentifikovani dug.
Prethodno istraživanje MMF-a pokazalo je da se fiskalni diskurs u političkom spektru sve više naginje ka većoj potrošnji. A zemlje će morati sve više da troše da bi se izborile sa starenjem i zdravstvenom zaštitom; sa zelenom tranzicijom i klimatskim prilagođavanjem; i sa odbrambenom i energetskom sigurnošću, zbog rastućih geopolitičkih tenzija, naveo je MMF.
S druge strane, dosadašnje iskustvo sugeriše da projekcije duga imaju tendenciju da potcjenjuju stvarne rezultate sa značajnom maržom.
Ostvareni odnos duga prema BDP-u za pet godina unaprijed može biti 10 procentnih poena BDP-a veći od projektovanog u prosjeku.
Fiskalni monitor predstavlja novi okvir "rizičnih dugova" koji povezuje trenutne makrofinansijske i političke uslove sa čitavim spektrom mogućih budućih ishoda duga. Ovaj pristup nadilazi tipičan fokus na tačku procjene duga i pomaže kreatorima politike da kvantifikuju rizike za izglede duga i identifikuju njihove izvore, navodi se u saopštenju.
Upozorava se da ovaj okvir pokazuje da bi u veoma nepovoljnom scenariju globalni javni dug mogao dostići 115 odsto BDP-a za tri godine – skoro 20 procentnih poena više nego što se trenutno predviđa.
"To bi moglo biti zbog nekoliko razloga: slabiji rast, stroži uslovi finansiranja, fiskalna odstupanja i veća ekonomska i politička neizvjesnost. Važno je istaći da su zemlje sve ranjivije na globalne faktore koji utiču na njihove troškove pozajmljivanja, uključujući prelive iz veće nesigurnosti politike u sistematski važnim zemljama, kao što su Sjedinjene Države", ističe MMF u saopštenju.
Veliki neidentifikovani dug je još jedan razlog da javni dug na kraju bude znatno veći od projektovanog. Analiza u više od 30 zemalja pokazuje da 40 odsto neidentifikovanog duga potiče od potencijalnih obaveza i fiskalnih rizika sa kojima se vlade suočavaju, od kojih se većina odnosi na gubitke u državnim preduzećima.
Istorijski gledano, neidentifikovani dug je bio velik, u rasponu od 1 do 1,5 odsto BDP-a u prosjeku i naglo raste tokom perioda finansijskog stresa.
Veća fiskalna konsolidacija
Ako je javni dug veći nego što izgleda, trenutni fiskalni napori su vjerovatno manji nego što je potrebno, ocjenjuje MMF.
“Fiskalno prilagođavanje igra ključnu ulogu u obuzdavanju dužničkih rizika. Sa smanjenjem inflacije i smanjenjem referentnih stopa centralnih banaka, ekonomije su sada u boljem položaju da apsorbuju ekonomske efekte fiskalnog zaoštravanja. Odlaganje bi bilo i skupo i rizično, jer potrebna korekcija raste kako vrijeme prolazi; a iskustvo pokazuje da visok dug i nedostatak kredibilnih fiskalnih planova mogu izazvati negativnu reakciju tržišta, ograničavajući prostor za manevrisanje suočeni s turbulencijama", dodaje se.
Analiza MMF-a, koja uzima u obzir rizike specifične za zemlju u vezi sa izgledima duga, sugeriše da trenutna fiskalna prilagođavanja – u prosjeku od 1 odsto BDP-a tokom šest godina do 2029. – čak i ako se sprovedu u potpunosti, nisu dovoljna da značajno smanje ili stabilizuju dug sa velikom vjerovatnoćom.
“Kumulativno zaoštravanje od oko 3,8 posto BDP-a u istom periodu bilo bi potrebno da bi prosječna ekonomija osigurala visoku vjerovatnoću stabilizacije duga. U zemljama u kojima se ne predviđa stabilizacija duga, kao što su Kina i Sjedinjene Države, potrebni napori su znatno veći. Ali ove dvije najveće ekonomije imaju mnogo bogatiji skup političkih izbora od drugih zemalja”, ocjenjuje MMF.
"Fokusirajte se na ljude"
Takva velika fiskalna prilagođavanja, ako nisu dobro kalibrisana, dovešće do velikih gubitaka proizvodnje jer agregatna tražnja pada i mogu naštetiti ranjivim grupama i dovesti do veće nejednakosti, upozorio je MMF. Stoga je, kako dodaju, potreban pažljiv dizajn kako bi se ublažili troškovi prilagođavanja i prikupila podrška javnosti za potrebno fiskalno prilagođavanje.
“Izbor fiskalnih mjera je bitan jer uticaji nisu isti i uključuju kompromise. Na primjer, smanjenje javnih investicija ima najveće gubitke proizvodnje i šteti dugoročnim izgledima za rast, dok smanjenje socijalnih transfera šteti ugroženim domaćinstvima i povećava nejednakost”, ističe se u saopštenju.
“Potrebna je razumna mešavina fiskalnih mjera usmjerenih na ljude i rast i ona će se razlikovati od zemlje do zemlje. Napredne ekonomije trebalo bi da unaprijede reforme prava, preispitaju prioritete u rashodima i povećaju prihode tamo gdje je oporezivanje nisko. Tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju imaju veći potencijal za mobilizaciju poreskih prihoda – širenjem poreske osnovice i jačanjem kapaciteta administracije prihoda – uz jačanje mreža socijalne sigurnosti i očuvanje javnih investicija kako bi se podržao dugoročni rast”, smernice su MMF-a.
Brzina je, kako kažu, takođe bitna.
“Naša analiza sugeriše da bi odmjeren i održiv tempo prilagođavanja ublažio fiskalne rizike, dok bi ograničio negativan uticaj na proizvodnju i nejednakost za oko 40 odsto manje od naglih pooštravanja. Uz to, nekim zemljama sa visokim rizikom od dugova će biti potrebna prilagođavanja unaprijed”, ističu.
Prilagođavanja bi, prema njima, trebalo da budu praćena snažnijim fiskalnim upravljanjem, uključujući kredibilne srednjoročne okvire, nezavisna fiskalna tela i dobro upravljanje rizicima. Poboljšanje procene fiskalnog rizika, pomno praćenje potencijalnih obaveza u državnim preduzećima i objavljivanje detaljnih i pravovremenih statističkih podataka o dugu mogu smanjiti neidentifikovani dug, navode iz MMF-a.
“Visok javni dug izaziva zabrinutost. Čak i za neke zemlje u kojima se čini da se nivoi javnog duga mogu upravljati, Fiskalni monitor tvrdi da su rizici povišeni, a stvarni ishodi duga u narednim godinama mogu biti gori od projektovanih. Sadašnji planovi prilagođavanja nisu dovoljni za stabilizaciju ili pouzdano smanjenje duga. Izveštaj takođe pokazuje da dobro osmišljena fiskalna prilagođavanja mogu pomoći u smanjenju rizika duga, poboljšati izglede za javni dug i ublažiti negativan uticaj na društvo”, poručuje MMF.
