Javni dug povećan je za 447,78 miliona KM ili 3,94 odsto u odnosu na kraj 2017. godine, s tim da je spoljni dug veći za 475 miliona KM ili 6,05 odsto, dok je unutrašnji manji za 27,22 miliona KM ili 0,78 odsto. 

U informaciji Ministarstva finansija i trezora navodi se da u ukupnom stanju javne zaduženosti, Federacija BiH  učestvuje sa 50,2 odsto, Republika Srpska sa 48,7 odsto, institucije BiH sa 0,64 odsto i Brčko distrikt sa 0,38 odsto. 

Učešće javnog duga BiH u bruto društvenom proizvodu (BDP) iznosi 34,92 odsto. 

Više od polovine zaduženosti po osnovu novih kredita, i to 56,57 odsto odnosi se na kredite usmjerene za realizaciju infrastrukturnih projekata, 29,61 odsto na kredite namijenjene javnom sektoru, dok je 13,82 odsto novih kreditnih sredstava angažovano za privredne djelatnosti. 

Servis spoljnog duga u prvoj polovini ove godine iznosio je 451,12 miliona KM, od čega se na glavnicu odnosi 388,95 miliona KM, a na kamatu 62,17 miliona KM. 

Savjet ministara uputiće ovu informaciju Parlamentarnoj skupštini BiH, saopšteno je iz Savjeta ministara. 

Savjet ministara BiH primio je k znanju informaciju Direkcije za ekonomsko planiranje o kretanju makroekonomskih pokazatelja za period januar-jul 2018. godine u kojem se navodi da je ekonomski rast iz prvog kvartala nastavljen i tokom drugog kvartala, kao i u julu. 

U ovom periodu nastavljen je trend rasta industrijske proizvodnje za više od tri odsto uz povećanje broja zaposlenih od oko dva odsto, što ukazuje na nastavak trenda rasta ekonomske aktivnosti u BiH. 

Istovremeno je nastavljen rast prometa u maloprodaji od 7,3 odsto, kreditnih plasmana fizičkim licima od 7,2 odsto, te neto prihoda od PDV-a od 8,4 odsto, što ukazuje i na rast privatne potrošnje u BiH koja ima najviši udio u strukturi BDP-a. 

U saopštenju se navodi da, s druge strane, dvocifreni rast investicija iz prvog kvartala 2018. godine uz kreditni rast u domenu nefinansijskih preduzeća od 5,3 odsto, povećanje uvoza kapitalnih proizvoda za oko 11 odsto, te izdatih dozvola za građenje u domenu niskogradnje za više od 10 odsto, na svojevrstan način ukazuje na trend nastavka rasta investicija u BiH. 

Savjet ministara BiH usvojio je Polugodišnji izvještaj o napretku sprovođenja Revidiranog akcionog plana jedan /RAP1/ Strategije reforme javne uprave u BiH za period januar – juni ove godine, koji je pripremila Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave. 

Prema Izvještaju, ispunjavanje ciljeva iz RAP1 poraslo je za tri odsto i u junu je iznosilo 75 odsto u odnosu na 72 odsto iz 2017. godine. Najveći napredak u ispunjenju reformskih ciljeva od tri odsto u prvom polugodištu zabilježen je u FBiH i Brčko distriktu BiH, dok je na nivou Republike Srpske ostvaren napredak od dva odsto. 

Gledajući ukupno ostvarenje ciljeva najveći postotak realizacije od 80 odsto ostvaren je u Republici Srpskoj, slijedi nivo BiH sa ukupno ostvarenim napretkom od 75 odsto, te FBiH sa napretkom od 71 odsto, dok je Brčko distrikt ispunio 70 odsto ciljeva iz RAP1. 

Najviše je ciljeva, gledajući po refomskim oblastima iz Revidiranog akcionog plana jedan, ostvareno u oblasti javne finansije 83 odsto, dok je e-uprava i dalje oblast u kojoj je zabilježena najmanja realizacija ciljeva, i to 60 odsto.