Kilogram pšenice i kifla u pekari isto koštaju

"Реално, не могу да схватим да када је била цијена пшенице 64 фенинга, хљеб је био 1,80 КМ. А сада када је пшеница 30 фенинга, да хљеб скупља. По мени никакве логике нема, али не знам ни ко то дозвољава да се то тако може радити.  Када уђете у причу са овим пекарима они кажу да квалитет наше пшенице не задовољава њихове потребе", рекао је Бошко Радић – предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије".

Пољопривредници рјешење виде у томе да се, по узору на Србију, направи хљеб који би са просјечном цијеном од 70-80 фенинга био приступачан свим грађанима. На формирање цијене пекарских производа у највећем проценту утицао је недостатак радне снаге, правдају се пекари. 

"Све прећутно заобилазимо млинаре који су посредници, они су ти који врше откуп пшенице. Они врше прераду брашна и у ту цијену брашна укалкулишу своје трошкове и да кажем своју добит. Ми узимамо значи брашно од млинара на цијену коју они формирају.“ //“У недостатку радне снаге, највећи проценат односи се на радну снагу. И то је један покушај да задржимо овдје младе, да не одлазе", рекао је Раденко Пелемиш – предсједник Удружења пекара у Бијељини.

Мишљена потрошача о цијени хљеба и пекарских производа подијељена су. Некоме ни најскупљи производ у пекари није скуп. Неки себи једва да приуште и основно. 

"Па јесу скупи за нас који имамо мале пензије. Баш је све скупо када је храна у питању", кажу грађани.

"Мени није скуп хљеб. Ја то и не гледам, мислим ипак да је то пристојно", додају грађани.

Пољопривредни произвођачи са оваквом рачуницом, кажу, не знају како ће започети јесењу сјетву. Подстицај од ресорног министарства од 500КМ по хектару пшенице значајан је, али репроматеријал је, жале се они који са њим раде свакодневно, никада скупљи. Воље да се овој грани пољопривреде помогне, нема ни са нивоа БиХ.