Bruto domaći proizvod /BDP/ Republike Srpske danas je za oko 50 odsto veći nego 2019. godine, rekao je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Darko Milunović.
BDP je u 2023. godini bio 16,07 milijardi KM i veći je za 1,54 milijarde KM u odnosu na 2022. godinu, pojasnivši da je to nominalni rast od 10,6 odsto, a realni od 1,9 odsto.
On je naveo da su investicije u prošloj godini u Republici Srpskoj premašile 2,5 milijarde KM.
Kada je riječ o industrijskoj proizvodnji u prvom polugodištu ove godine, Milunović je rekao da ona bilježi pad od 7,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
"U junu ove godine u poređenju sa prethodnim mjesecom nemamo ni pad, ni rast industrijske proizvodnje. Na istom je nivou sa indeksom 100", istakao je Milunović na konferenciji za novinare u Banjaluci.
On je rekao da je kalendarski prilagođena industrijska proizvodnja manja za 8,3 odsto.
"Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom bilježe pad od 16,3 odsto, prerađivačka industrija pad od 6,7 odsto", istakao je Milunović.
Milunović je objasnio da je najveći razlog pada industrijske proizvodnje u ovim oblastima bio zbog pada proizvodnje električne energije iz termoelektrana usljed remonta u Rudniku i termoelektrani /RiTЕ/ "Ugljevik".
On je rekao da broj zaposlenih u industriji u junu u odnosu na jun prethodne godine bilježi pad od 5,3 odsto.
"Ukupan broj zaposlenih u Republici Srpskoj 31. marta iznosio je 289.755, što je za 0,3 odsto manje u odnosu na septembar prethodne godine, a u odnosu na mart 2023. godine manje za 0,2 odsto", istakao je Milunović.
Milunović je rekao je da su 47,3 odsto zaposlenih od ukupnog broja žene, a 52,7 odsto muškarci.
"Zaposlenost je najviše pala u području prerađivačke industrije, koja sa trgovinom zapošljava 40 odsto svih zaposlenih u Republici Srpskoj", istakao je Milunović.
On je naveo da je 246.425 lica zaposleno u poslovnim subjektima ili 85 odsto, a ostalih 15 odsto kod preduzetnika.
Milunović je rekao da je od januara do juna obim razmjene u Republici Srpskoj sa inostranstvom iznosio šest milijardi KM, od čega se na izvoz odnosi 2,45 milijardi KM što je za 8,6 odsto manje u odnosu na isti period lani, dok je uvoz iznosio 3,5 milijarde KM ili 3,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Najveće učešće u izvozu ostvaruje električna energija sa 7,1 odsto, a najviše se izvozilo u Hrvatsku 16,7 odsto i u Srbiju 15,7 odsto, dok se najviše uvozilo iz Srbije 15,6 odsto i Italije 15,4 odsto.