"Zlatna koka" Evrope prkosi Briselu

Ministar energetike Terje Osland rekao je u razgovoru i da Norveška sebe više ne smatra zelenom baterijom Evrope, piše Rojters.

Norveška je nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine 2022. godine postala najveći evropski snabdjevač prirodnog gasa. Danas obezbjeđuje oko 30 odsto gasa potrebnog Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Prošlogodišnja proizvodnja gasa bila je blizu rekordnih nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine. Zvanične prognoze ipak pokazuju da će proizvodnja značajno pasti nakon 2030. ako se ne otkriju i ne razviju nova nalazišta.

Barencovo more ključno za Evropu

„S obzirom na današnje geopolitičko i bezbjednosno okruženje, kao i stanje sa resursima, smatram da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope“, rekao je Osland uoči energetske konferencije ONS, koja počinje u Stavangeru, prenosi Indeks.

Evropska unija formalno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku radi zaštite životne sredine, ali zbog zabrinutosti za energetsku bezbjednost razmatra promjenu takvog stava.

Osland je istakao da Norveška planira da zadrži proizvodnju i izvoz nafte i gasa na sadašnjim nivoima najmanje do 2035. godine, a Barencovo more u tome ima ključnu ulogu. „Ako Norveška želi da ostane dugoročan snabdjevač naftom i gasom za Evropu, Arktik mora da bude dio te priče“, dodao je ministar.

„To je naše suvereno pravo“

Norveška u razgovorima sa zvaničnicima EU ističe da su dijelovi Barencovog mora bez leda i otvoreni za aktivnosti u vezi sa naftom, slično kao i Sjeverno more. Zbog toga su, tvrde, ti dijelovi manje osjetljivi na izlivanje nafte i druge ekološke rizike, dok eksploatacija istovremeno pomaže očuvanju radnih mjesta i naseljenosti u sjevernim regionima uz granicu sa Rusijom.

Osland smatra da se norveški argumenti u Briselu čuju, ali naglašava da je razvoj resursa u Barencovom moru suvereno pravo njegove zemlje, bez obzira na to da li će EU insistirati na moratorijumu.

„Mi ćemo ta područja razvijati, a na Evropskoj uniji je da odluči da li će uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte“, poručio je Osland. Dodao je da bi se arktička nafta u svakom slučaju prodavala na svjetskom tržištu, dok bi gas mogao da se izvozi širom svijeta kao tečni prirodni gas (LNG) iz Ekvinorovog postrojenja Melkoja kod Hamerfesta.

I izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol pozvao je EU da preispita svoje protivljenje novim naftnim i gasnim projektima na Arktiku. On tvrdi da su buduće zalihe neophodne za energetsku bezbjednost.

S druge strane, kritičari ističu da će proći godine prije nego što novi arktički projekti postanu operativni i da neće značajnije pomoći u rješavanju aktuelnih energetskih izazova u Evropi.

Ideja o zelenoj bateriji bila je pogrešna

Norveška, osim nafte i gasa, većinu godina proizvodi i viškove obnovljive energije iz svoje razgranate mreže hidroelektrana, koju je izvozila u Evropu podmorskim kablovima.

Zemlja se ranije predstavljala kao zelena baterija Evrope, ali ministar Osland sada kaže da je ta ideja zastarjela jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije. „To je bila pogrešna zamisao“, rekao je.

Ta zamisao podstakla je izgradnju novih dalekovoda, među kojima su i veze sa Britanijom i Njemačkom, ali je u Norveškoj izazvala otpor zbog rasta cijena struje. Dublja integracija sa evropskim elektroenergetskim sistemom učinila je Norvešku osjetljivijom na cjenovne oscilacije na kontinentu.

Osland je najavio da Norveška neće graditi nove interkonektore, ali ostaje posvećena snažnoj saradnji sa Evropom u oblasti energetike. Pozvao je evropske zemlje da ojačaju sopstveno stabilno snabdijevanje energijom, koje je, kako kaže, oslabljeno zatvaranjem nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, kao i nedostatkom ulaganja u nove gasne elektrane.

Smatra da bi to snizilo cijene i stvorilo bolju ravnotežu u protoku energije između država. „Budućnost je u veoma snažnom i integrisanom sistemu“, zaključio je Osland, a prenosi Indeks.