Novi energetski rizik za Evropu: Amerika gleda sebe

Уочи избора у новембру и у жељи да се додвори бирачима и климатским активистима, амерички предсједник Џозеф Бајден наредио је привремену паузу у одобравању нових ЛНГ пројеката, чиме је практично замрзнуо ширење извозне инфраструктуре земље, пише РТ Балкан.

Док су зелене групе похвалиле одлуку, Европљани су све забринутији због смањења понуде и повећања цијена. ЕУ се окренула америчком течном гасу 2022. након што је одбацила јефтине руске енергенте на које се годинама ослањала, потрошила милијарде на ЛНГ инфраструктуру и потписала низ нових уговора.

Да ли је Европа направила грешку и замијенила зависност од Русије, зависношћу од Америке? 

САД тренутно снабдијевају Европу са скоро 50 одсто свог ЛНГ-а - у односу на отприлике четвртину прије сукоба у Украјини - и течни гас је претекао гас из гасовода као најважнији извор снабдијевања.

Од почетка Специјалне војне операције, ЕУ и Велика Британија су се утркивале да замијене руски гас - који се углавном испоручује цјевоводима широм континента - поморским пошиљкама америчког ЛНГ-а.

Зато је Бајденова одлука да потенцијално смањи производњу ЛНГ-а узнемирила европску индустрију, чак и ако би се пауза - ако се продужи послије избора - осјетила тек за 10 до 15 година. Трговинско удружење "ЈуроГас" позвало је Бијелу кућу да преиспита своју одлуку, упозоравајући на повратак на "рекордно високе цијене узроковане падом руске понуде".

Након што је почео сукоб у Украјини, европске фирме су брзо прошириле своју лучку инфраструктуру и изградиле постројења за регасификацију – која течни гас враћају у употребљиву форму – планирајући дугорочни увоз из САД.

Компаније су такође потписале обиље краткорочних ЛНГ уговора са америчким фирмама. Ти уговори су им омогућили флексибилност како се обновљиви извори енергије шире, али отежавају обезбјеђивање ниске цијене и увијек постоји непознаница да ли ће течни гас стићи за пет или 10 година.

"Нисмо оптимисти, али рекао бих да смо у поређењу са оним гдје смо били прије двије године барем у неутралној ситуацији", рекао је Торбен Брабо, предсједник Гасне инфраструктуре Европе, компаније која представља оператере и индустрију широм континента. "Ако желимо да имамо поуздано снабдијевање из САД, морамо да прихватимо неке средњерочне уговоре".

Естер Болендорф, стручњак за гасну политику у "Европској мрежи климатске акције" каже да је Европа претрпела "тектонски помак" од почетка СВО, напомињући да је просјечна потрошња гаса у ЕУ пала за око петину. У међувремену, додала је, ЕУ стално повећава своје изворе обновљиве енергије и планира да смањи потрошњу гаса за додатних 30 одсто до 2030. године.

Она је упозорила и да постојећи капацитети нису довољно искоришћени, што их чини "насуканом имовином".

Са друге стране, Николас Гонзалес Касарес, посланик у Европском парламенту из владајуће Социјалистичке партије Шпаније - која је надгледала изградњу значајне нове ЛНГ инфраструктуре - и члан енергетског комитета Европског парламента, сматра да проширење капацитета "није била грешка".

"Били су нам потребни ови енергенти, а наша зависност од Русије била је толико јака да нисмо могли да кажемо не ЛНГ-у током ове двије године", рекао је он за "Политико".

Међутим, додао је, приоритет би сада требало да буде замјена гаса обновљивим изворима енергије. "Не желимо заиста ово. Наш посао је да имамо чисту енергију овде у Шпанији, а такође и у Европи".

Представници индустрије упозоравају да се фосилна горива не остављају пребрзо. Они инсистирају на томе да чак и према плановима ЕУ за смањење гаса, и даље постоји потреба да се обезбиједе додатне залихе ЛНГ, посебно имајући у виду притисак да се одустане од руског извоза.

Затим, ту је фактор Доналда Трампа. Ако се Трамп врати у Бијелу кућу, готово је извјесно да ће се залагати за огромну експанзију употребе фосилних горива.

Док би бум америчке производње ЛНГ-а вјероватно спустио цијене, посебно за краткорочне уговоре које фаворизује ЕУ, покренуо би непријатна питања о томе да ли европске земље омогућавају крсташки рат против животне средине. То би такође значило да је Стари континент контролу над својим енергетским тржиштима узео од руског предсједника и дао је америчком.