Ovo je pravi razlog zašto Norveška nije u Evropskoj uniji!

Норвешка у 20. вијеку

Норвешка је 1905. године изборила независност од Шведске, након деценија тензија између двије државе. У 20. вијеку Норвешка се посветила развоју економије и дипломатије како би постала конкурентна у европској политици. Таква политика је застала у вријеме свјетских ратова, посебно током Другог свјетског рата када је била окупирана.

Након рата Норвешка се брзо прикључила НАТО пакту како би се обезбиједила од будућих инвазија. Домаћи политичари наставили су да развијају економију уз велики нагласак на квартарни сектор и социјалну државу. Норвешка је у то вријеме градила болнице и школе и радила на смањењу сиромаштва у земљи.

1970-е: Нафта, развој и ЕЗ

Године 1969. откривена је нафта у околним норвешким морима. За земљу чија се економија темељила на рибарству и примарном сектору, проналазак нафте значио је почетак развоја као индустријске силе. До 1972. године покренут је низ пројеката које је финансирала норвешка држава.

У исто вријеме почело се говорити о прикључењу ЕЗ-у, који је тада постајао све значајнији у европској економској политици. Норвешка премијерка Гро Харлем Брундтланд била је присталица те идеје, сматрајући да ће преко економских повластица Норвешка у ЕЗ-у моћи још више да просперира.

Већина на референдуму против прикључења

Норвешка је требало да се прикључи ЕЗ-у заједно са Великом Британијом, Ирском и Данском. Идеја је дошла из Лондона, гдје су се енглески политичари већ годинама борили да уђу у ЕЗ. Велику Британију спутавао је тадашњи француски предсједник Шарл де Гол, који јој је два пута забранио улазак, па су 1972. Британци поручили ЕЗ-у да прихвати све земље или ниједна неће ући у организацију.

Велика Британија је успјела у свом науму и ушла у ЕЗ већ наредне године, али је Норвешка 25. септембра 1972. одржала референдум на којем је 53,5% грађана одбило ову идеју. Велики број Норвежана сматрао је да ће чланство негативно утицати на норвешко рибарство и пољопривреду, а жељели су и да "заштите норвешку посебност и стил живота".

Земља је покушала поново да уђе у организацију 1992. године путем новог референдума, али ни тада није успјела. Данас је јавност још мање за улазак у ЕУ – према подацима, око 70% становништва подржава останак ван Уније.

(Бизнис Телеграф)