Radnici na vrhu Leotara

"У зимском периоду се виде обриси Монте Гаргана, Италија, преко мора има неких 230 километара зрачно. У овом овамо дијелу могу да се виде Проклетије то је значи Албанија. А онда, с друге стране Зеленгора па Бјелашница, Билећа се види и наше прелијепо Требиње, као на длану", рекао је Александар Брковић, вођа смјене репетиторске станице Леотар.

Младен на Леотару ради пуне 22 године, каже навикао је. Прича нам да на планини проведе седам дана, а 14 је слободан. Поглед јесте задивљујући, а временски услови некада су каже, забрињавајући.

Када падне снијег зна пјешачити и по пет сати иако му је од куће посао 10 километара.

"Најнижа температура коју су измјерили била је око минус 28 и то 2015.", каже Младен Грубач, вођа смјене репетиторске станице Леотар.

Најопасније је када сијевају муње.

"Врло је бучно и опасно, људи који први пут дођу овдје погубе се, не знају шта се дешава као да гранате падају", додаје Брковић.

Посао који ови људи раде можда је најодговорнији у Херцеговини. Одржавају релејни центар у оквиру кога је и антенски стуб висине 65 метара, брину за мобилну мрежу, интернет, телевизију и остале комуникације.

Предузеће је обезбиједило добре услове рада, кажу радници.

Надлежни истичу да ће наставити са улагањима. 

Радити на врху Леотара јесте занимљиво али прије свега је и одговорно и опасно. Ту ради седам Хетових људи.