Balijagić pred sudom otkrio: ''Da sam sreo još neke ljude, ubio bih i njih jer su zaslužili''

То пише у рјешењу вијећа бјелопољског Вишег суда, којим је као неоснована одбијена жалба његовог браниоца, који је тражио да се Алија Балијагић брани са слободе.

Ту одлуку донијело је вијеће којим је предсједавала суткиња Светлана Начић, а у коме су биле и њене колеге Бојана Радовић и Драган Дашић.

Наводећи разлоге због којих Балијагић не може да се брани са слободе, цитирали су извјештај Форензичког центра Даниловград о дактилоскопском вјештачењу. Из тог извјештаја произилази да су отисци Бјелопољца пронађени на прозору дневне собе и вањској лименој солбанци куће брата и сестре, Јована (60) и Миленке Маџгаљ (69), које је, како се сумња, Балијагић убио 25. октобра 2024. године у бјелопољском засеоку Соколац.

Велике промјене у Њемачкој од 1. априла: Шта треба знати

– Утврђено је да потиче од длана десне руке А. Б. – пише у одлуци.

Цитирајући доказе из списа предмета, судије су прецизирале и да се из ДНК вјештачења, на основу извршених серолошких и ДНК анализа и биостатичког прорачуна, може закључити да је Балијагићев биолошки траг остао на патрону од ловачке пушке, али и да је он један од два донора биолошког материјала изолованог у крвним мрљама испод прозора, на остатку поломљеног стакла, ручици за затварање прозора, вратима фрижидера, унутрашњости фиоке…

Балијагићу се на терет ставља да је извршио кривично дјело тешко убиство на штету брата и сестре Маџгаљ и кривично дјело недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја.

Потјера завршила стравичним сударом: Повријеђено 10 полицајаца

Вијеће које је одлучивало о жалби Балијагићевог браниоца, оцијенило је да из доказа садржаних у списима предмета Вишег суда у Бијелом Пољу – наредбе о спровођењу истраге Вишег државног тужилаштва у Бијелом Пољу, кривичне пријаве бјелопољске полиције и њиховог посебног извјештаја, али и доказа који су приложени уз пријаву, произилази основана сумња да је окривљени извршио кривична дјела стављена му на терет.

Навели су и да основана сумња представља основни предуслов да би се неком лицу одредио притвор:

– Док ће чињеница да ли је окривљени заиста извршио кривична дјела која му се стављају на терет бити утврђена у даљем току кривичног поступка.