Objavljen nam je rat: U Hrvatskoj se pojavile opasne životinje

Посљедице тог сукоба већ деценијама су очигледне и на подручју Хрватске, али и цијелог Балкана, посебно у мору и приморју гдје се наочиглед мијења екосистем.

У Јадранско море продире флора и фауна из топлих мора, а неке врсте које сматрамо завичајнима због неповољних климатских услова напуштају своја станишта и освајају друге просторе.

Дуплић каже да тренутна ситуација посебно погодује ширењу тропских и суптропских врста. На Средоземљу имамо континуиран улазак врста из Црвеног мора од тренутка кад је пробијен Суецки канал. Њих називамо лесепсијским мигрантима, по француском инжењеру Фердинанду де Лесепсу који је планирао и надгледао градњу Суецкога канала.

Лесепсијске врсте у почетку су се задржавале око Израела, односно јужног Средоземља али, како се посљедњих деценија почело загријавати цијело Средоземље, тако су се великом брзином почеле ширити цијелим Медитераном, па су неке од њих уочене и у Јадрану.

Најпознатија је таква врста ватрењача или риба лав. Данас се може видјети код Задра, а очекује се да ће идућих година мигрирати према сјеверу. То је предатор који пријети домицилним врстама, изразито прилагодљива риба која представља велику пријетњу шкарпинама и главочима.

Срећа је што је ватрењача јестива и има изразито квалитетно месо, али обложена је чврстим отровним бодљама, што изискује опрез приликом руковања. На Кипру такве рибље врсте данас чине чак 60 одсто рибарског улова, што говори какав дар-мар могу учинити и популацији риба у Хрватској, упозорава  Дуплић.

Отровне рибе

Такође, однедавно се у хрватским водама појавила риба фуга, која се сматра посебним гурманским специјалитетом у Јапану, али толико је отровна да је у Земљи излазећег сунца справљају за то посебно обучени кувари.

С обзиром на то да садржи токсин 100 пута јачи од цијанида, није ријеткост да у јапанским ресторанима долази до тровања са смртним посљедицама. Осим тога, њен отров је отпоран на термичку обраду. У Јадрану се за сада улови тек неколико примјерака годишње, али постоји оправдана бојазан од њеног ширења.

Иако се морски екосистем, усљед глобалног загријавања, мијења драматичније у односу на копнени, и на подручју континенталне Хрватске забиљежено је више од 900 страних врста.

Комарци и болести

На примјер, у шумама је изразито погођена смрека тако да је питање како ће шуме изгледати за 20 до 50 година. Примјећују се промјене у саставу травњака, поготово планинских који су прилагођени хладнијим температурама, па изостанак снијега доводи до подизања низијских биљних врста према планинским врховима.

Опрашивачи су посебна прича, истиче Дуплић, јер бумбари не подносе изразито високе температуре какве су биле овог љета. Дуги топлотни таласи на континенту изазиваће велике стресове код бумбара па можемо страховати од нестанка опрашивача који имају значајну еколошку функцију.

Такође као примјер наводи тиграстог и јапанског комарца, некад егзотичне врсте које су нашле станиште и у Хрватској. Тиграсти комарац је бродовима из Азије својевремено увезен у Луку Бар у старим аутомобилским гумама, гдје су због влаге обитавале ларве. Такве врсте нам доносе и егзотичне болести попут денге, зика грознице и др.

Озбиљне пријетње

Други примјер је азијски стршљен, који је велика пријетња медоносној пчели, каже Дуплић, јер десетак њих у неколико сати може убити заједницу пчела од 10.000 јединки.

Однедавно се у Њемачкој појавила популација сјеверноафричких мрава, који представљају озбиљну пријетњу тамошњој инфраструктури јер под земљом стварају велике колоније.

Сјеверноафрички мрави могли би се ускоро појавити и код нас, тим више јер су се добро прилагодили европским климатским условима, а додатни је проблем што формирају супер колоније које могу истиснути наше врсте мрава, које су важне за квалитет тла, преношење сјеменки и остало.

За сада још можемо бити сретни што до нас нису стигле папиге које су успоставиле популације у Бриселу, Риму, Шпанији и Португалу.

"Ријеч је о малој александрини за коју је питање тренутка кад ће стићи и на нашу обалу", сматра Дуплић.

Природа ће опстати, а људи?

Због несавјесног дјеловања, људи за сада губе битке с “мајком Земљом”, која се већ суочавала с бројним промјенама и опстала је јер се природа увијек адаптира на нове околности.

Струка сматра како је једни начин заштите биоразноликости угрожених дијелова Јадрана заустављање готово сваког људског дјеловања, од излова рибе и укидања појединих пловних путева до смањења туристичких активности.

Циљ је да се до 2030. године заштити 30 одсто Јадранског мора, а од тога би трећина требала бити под режимом строге заштите. У тој политици мораће учествовати све земље с излазом на Јадран.

“Природа ће свакако опстати, а на нама људима је да промијенимо садашњи начин живота ако желимо да цивилизација преживи”, поручује Дуплић, преноси "Загреб.инфо".