'Sluzavo' more zgrozilo turiste na Jadranu

Додала је како је брине што се не пише о томе, па људи не знају о чему се ради.

"Први пут сам у ноћи видјела када смо шетали ривом као накупине пјене. Ујутро није било тако страшно, да бисмо поподне дошли и видјели све ово што шаљем на сликама. Између четвртка и петка у ноћи је кренула ова прљавштина и пјена. Плаже су скоро па крцате, а ретко ко се купа у мору. Прљавштина остаје на купаћим костимима, тешко се скида, понеки људи покушавају растерати пјену и прљавштину али безуспјешно је“, пожалила се читатељка.

С истим проблемом јављали су се и туристи из других дијелова Истре, слали су фотографије и снимке из Барбариге, Пореча и других мјеста. Свуда муку муче са слузи и пјеном.

Како се напомиње, сва посљедња узорковања чистоће мора и плажа у Ровињу показала су да су одличног квалитета. Потврдило је то узорковање Министарства заштите околиша, које стање проверава два пута мјесечно.

У овом случају, ради се о већ потврђеном случају цвјетања мора, које је најизраженије крај Ровиња.

Шта је цвјетање мора?

"Цјветање мора је изванредна природна појава која се јавља при одређеним временским условима као што су промјене температуре мора и већих количина падавина у прољетом периоду уз повећан унос храњивих соли азота и фосфора који служе као храна за фитопланктон. Најчешће се појављује крајем јуна и почетком јула“, појаснила је Долорес Грилец, дипломирани инжењер на страници Завода за јавно здравство Дубровачко-неретванске жупаније.

Стање су провјерили и у Центру за истраживање мора Института Руђер Бошковић у Ровињу. И они су потврдили како је ријеч о природном феномену, који је овако интензивно забиљежен прије 20-ак година.

"Ради се о природном феномену цвјетања мора који називамо и муцилагини или како су га Италијани давно назвали маре спорко први пут описаном прије више стотина година. Овом феномену доприноси појачани утицај ријеке По који је Центар за истраживање мора забиљежио мјерењима испред Ровиња гдје је измјерен рекордно ниски салинитет“, написали су из Центра.

Додали су да су релативно високе температуре мора, те доста падавина које у море доносе и пуно храњивих соли омогућиле да се иначе природна заједница фитопланктона размножи у већем броју и формира слузаве накупине које су сад испливале на површину.

"Ради се о уобичајеним врстама које иначе живе у Јадранском мору, на примјер Цератаулина пелагика, Псеудо-ничиа спп., Таласионема нитчиоидес уз које видимо и неке представнике динофлагелата из родова Протоперидинум, Пророцентрум и Гимнодиниум. Битна информација за јавност је да феномен није штетан за људе и могу се слободно купати. Рибари могу очекивати сметње на рибарским алатима дуж цијеле обале Истре док феномен не прође“, кажу у Центру, а преноси "24сата.хр".