Zastrašujuće upozorenje naučnika o Jadranskom moru

Научници ИРБ-а анализирали су податке прикупљене у Јужнојадранској котлини, најдубљем дијелу Јадрана, и дошли до резултата који показују убрзано загријавање и заслањивање дубоких вода, вишеструко брже од климатских пројекција.

То значи да се промјене које су се очекивале тек крајем вијека догађају већ данас, с озбиљним посљедицама за екосистеме, климу и обалске заједнице - саопштено је из Института.

Најбрже забиљежене промјене

Температура мора на дубини од 1.000 метара у протеклој деценији порасла је за 0,8 Целзијусових степени, а салинитет се повећао за 0,2 јединице (ПСУ). Ти трендови представљају најбрже забиљежене промјене у дубоким медитеранским водама и могу сигнализирати трајну промјену климатског режима у регији, истиче се у саопштењу, преноси загребачки Јутарњи лист.

Занимљивости

Олупина Титаника откривена током проналажења нуклеарних подморница

Рад др сц Елене Терзић и др сц Ивице Вилибића објављен је у Limnology and Oceanography Letters и резултат је међународне сарадње хрватских, италијанских и словеначких научника који су комбиновали податке с различитих океанографских платформи.

Посебно нас брине чињеница да се промјене убрзавају. То није поступно прилагођавање, већ брза транзиција према новом стању које још не разумијемо у потпуности - истиче Вилибић.

Убрзано загријавање и заслањивање дубоких вода има значајне импликације за биоразноликост, климу и обалске заједнице те указује на потребу прецизнијег моделирања промјена у затвореним морским базенима попут Медитерана.

Природни термостат Медитерана

Јадранско море може се замислити као природни „термостат“ Медитерана јер измјеном топлине утиче на температурне обрасце цијелог басена, објашњавају с ИРБ-а. Када се током зиме у плитком сјеверном Јадрану формира хладна и густа вода, она тоне према дну и кроз Отрантска врата улази у дубоки Медитеран. Тако Јадран вијековима покреће систем струја који осигурава стабилност и доток кисеоника у дубине Медитерана.

Међутим, тај природни систем сада се мијења. Традиционално хладна вода која се формира код хрватских обала постаје све топлија и сланија, и тако умјесто да расхлађује дубоке медитеранске воде, Јадран шаље топлије воде које додатно загријавају цијели систем.

Главни узрок тих промјена лежи у комбинацији глобалног загријавања и промјена у обрасцима падавина и ријечних дотока. Повећане температуре ваздуха значе да се на површини мора формира мање хладне воде, док промјене у количинама падавина и ријечних притока резултирају сланијом водом у сјеверном Јадрану.

Утицај на климу Европе

Са ИРБ-а истичу да се тај тренд убрзава и да је стопа загријавања дубоких вода у раздобљу од 2012. до 2024. порасла на 0,8 Целзијуса по деценији, док су прије биле око 0,2 степена у једном вијеку.

Промјене у дубоким водама већ сада утичу на морски живот. Врсте прилагођене хладнијим условима које су се традиционално скривале у дубоким, хладним водама сада се суочавају с убрзаним промјенама свог станишта.

Промјене у дубоком Јадрану могу да утичу на читав европски климатски систем. Промјене густине дубоких вода утичу на пораст нивоа мора дуж европске обале Медитерана, а научници процјењују да би тренутни трендови могли довести до додатних 3,3 милиметра годишњег пораста нивоа мора, навели су, између осталог, из ИРБ-а, преноси Тан‌југ.