Bjelica: Skupština srpskog naroda - legitiman odgovor na neustavni separatizam u bivšoj SFRJ

"Посланици Клуба СДС-а и Клуба Српског покрета обнове, у Скупштини БиХ, као легитимни представници српског народа у БиХ, на основу Уставом утврђеног права народа на самоопређељење, укључујући и право на отцјепљење, на сједници од 24. октобра 1991. године, донијели су одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као највишег представничког и законодавног органа српског народа", подсјећа Бјелица.

Према његовим ријечима, бивше југословенске републике нису биле суверене, већ су народи били суверени, и једино су народи имали право на самоопређељење до отцјепљења.

Скуп подршке и потписивање петиције: "И ми смо породица Милорада Додика"

"То су тадашњи српски представници одлично знали и понашали су се у складу са домаћим и међународним правом", категоричан је Бјелица, активни учесник свих политичких догађања почетком деведесетих у БиХ.

Он истиче да његове ријечи потврђује и члан 3 Одлуке о оснивању у којем се каже да ће "Скупштина српског народа у БиХ разматрати и одлучивати о питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима и народностима који живе у БиХ и заштиту интереса српског народа уколико би ти интереси били угрожени одлукама Скупштине (тадашње) СРБиХ".

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године.

Вулић поручила Миличевићу: Посветити се Марфијевом сценарију значи да сте на путу издаје и пропасти

На тој првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији.

Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године.

Српски посланици сматрали су тада да је оснивање Скупштине српског народа у БиХ и конституисање Републике Српске било потребно за очувањем идентитета и државности Срба у БиХ.