Istraživanja javnog mnenja o predsjedničkim izborima u Srpskoj

Истраживање је проведено од 27. августа до 3. септембра личним контактом с 1.000 испитаника који су означени као вјероватни гласачи на предсједничким изборима у октобру, односно новембру ове године. Директним питањима провјерени су и ставови о референдуму најављеном за 25. октобар, те о референдуму о независности Републике Српске.

Више од три четвртине гласача (77%) би гласало „Не" на референдуму којим би било постављено питање да ли Кристијан Шмит треба да доноси одлуке за Српску, док би већина (56%) гласала „Да" на другом референдуму којим би било постављено питање ли Република Српска треба да напусти Босну и Херцеговину и постане независна

С тим у вези, већина, односно 58% испитаника мисли да пресуда Суда БиХ против Милорада Додика није била правична и поштена, додатних 54% сматра да је пресуда била намјештена како би се изнудили ванредни предсједнички избори у Српској.

Популарност Милорада Додика према истраживању је 44% и мања је само од популарности Владимира Путина у овом истраживању. Иако 46% бирача каже да Додик не треба да испоштује пресуду и напусти предсједничку функцију, у детаље је испитана и популарност потенцијалних кандидата на ванредним изборима за предсједника Српске – и од четири тестирана кандидата СНСД-а, само би један могао изгубити предсједничке изборе ако би се на њих кандидовао и Драшко Станивуковић.

Међу потенцијалним кандидатима СНСД-а који су истраживани против Драшка Станивуковића, Љубише Петровића, Милана Милићевића и Јелене Тривић на појединачним гласачким листићима, Жељка Цвијановић осваја највећи дио гласова са 36%, слиједи Синиша Каран са 27% и Игор Додик са 25%. На три од четири тестираних гласачких листића, кандидат СНСД-а има већину гласова, наводе у истраживању.

Савез независних социјалдемократа је и даље убједљиво најпопуларнија странка у Српској с 28% подршке, а слиједе Партија демократског прогреса с 10, те Српска демократска странка са 7%.

Међу испитаницима углавном су Срби свих старосних група, ранвомјерно оба пола, из урбаних И руралних средина, у највећој мјери умјерене идеологије, а који се о приликама у држави информишу скоро једнако – путем телевизије и друштвених мрежа.