Javna rasprava: Novi ustav odraziće se vrlo pozitivno na razvoj Srpske

Поповић је истакао да ће све што није било предвиђено у изворном тексту Дејтонског споразума наћи своје мјесто у историји, а не у Уставу Републике Српске.

"Нови устав као највиши правни и политички акт треба да одрази одређени степен сигурности у постојању у функционисању унутрашње структуре Републике Српске", рекао је Поповић новинарима у Бијељини гдје је данас одржана јавна расправа о новом уставу.

Према његовим ријечима, Бањалука је и формалноправно предвиђена да буде главни град, Пале пријестоница, а ту су и питања од значаја за уређивање односа у унутрашњој структури власти у односу на судове, ВСТС, тужилаштво, нотаријат, адвокатуру и многе друге службе.

"Устав садржи читав низ новина које се, прије свега, састоје у томе да све оно што су наметали високи представници, прије свега Волфганг Петрич и Педи Ешдаун који су вршили највеће интервенције у Уставу Републике Српске и то треба да буде обрисано и већ је практично обрисано", навео је Поповић.

Он је рекао да нови устав подразумијева обавезу поштивања свих људских права и слобода предвиђених међународним инструментима, равноправност Срба, Хрвата и Бошњака који живе на територији Републике Српске, не формалну него и да буду бирани и да бирају, у односу на писмо, језик и све остало.

"То су и одређена овлашћења предсједнику Републике, јер одбрана треба да се врати на ниво Републике гдје је и била све до 2000. године и интервенцијама Ешдауна пренесена на ниво заједничких институција, као и читав низ других ствари попут опорезивања, индиректног опорезивања, формирање агенција Сипе, ОБА, Министарства финансија на нивоу БиХ", рекао је он.

Он је рекао да је у досадашњим јавним расправама било различитих примједби, борци кажу да они морају наћи своје мјесто у Уставу, то мисле и логораши, породице страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, питња која су у вези са Вијећем народа, Изборни законом.

Народни посланик Тамара Дамјановић, члан Одбора за уставна питања, рекла је новинарима уочи пете јавне расправе да је заинтересованост грађана за ову тему доказ да Република Српска треба, може и мора да приступи доношењу новог устава.

"У претходном периоду били смо свједоци сталног међународног интервенционизма који се тиче нарушавања надлежности Републике Српске и угрожавање њене уставне позиције, дошли смо до границе када треба да приступимо изради новог устава, да сачувамо своје надлежности, а то ћемо управо учинити на овај начин", оцијенила је Дамјановићева.

Савјетник за међународно право предсједника Народне скупштине Драган Дакић рекао је да као што што су биле одузимане надлежности од Републике Српске, годинама и временом дерогиран и вриједносни поредак у смислу негирања идентитетских обиљежја од, прије свега, Уставног суда БиХ.

"Главне идеје које руководе и покрећу процес доношења новог устава Републике Српске јесу ресуверенизација и вриједносна реизградња Републике Српске", рекао је Дакић.

Јавна расправа одржана је у препуној сали Народне библиотеке "Филип Вишњић" у Бијељини.

Јавне расправе одржане су до сада у Источном Сарајеву, Требињу, Градишци, Приједору, у Академији наука и умјетности, а након Бијељине услиједиће у Добоју и Бањалуци, до 19. априла, а биће обављана и јавна расправа са борцима Републике Српске.