Kecman: Zločin bez kazne na Petrovačkoj cesti

"Два хрватска војна авиона тада су била активна на овом подручју, један је надлетио колону и отишао у правцу Загреба, док је други немилосрдно бомбардовао избјегличку колону у којој није било војне технике, осим санитета, трактора и људи у аутомобилима, са 1.500 метара висине", рекао је Кецман Срни.

Према његовим ријечима, неприхватљиво је да је Хрватска извршила ратни злочин над српским цивилима и нарушила ваздушни простор 20 километара дубоко у територији БиХ.

Кецман, који је током протеклог рата био мајор Војске Републике Српске и пилот хеликоптера, свједочи да је 10 година након злочина заједно са пријатељем обишао овај терен гдје су пронашли бијели "мерцедес" у којем су се налазила два људска леша.

"То показује какав су однос тада власти ФБиХ имале према српским жртвама у операцији `Олуја`, јер никоме од њих тада није пало на памет да збрине лешеве", указао је Кецман.

Кецман вјерује да ће налогодавци и извршиоци овог злочина кађтад одговарати пред правосуђем Србије.

"Младе генерације у Републици Српској и Србији треба да његују културу сјећања на овај страшан злочин и да се сваке године молитвено окупљају код спомен-крста у Јањилама да се овакав злочин више никада никоме не би поновио", истакао је Кецман.

Подсјетио је да је, захваљујући тадашњем епископу бихаћко-петровачком Хризостому, први пут на мјесту овог злочина служен парастос, а затим подигнут дрвени крст који вјечно опомиње на страдање српских цивила на Петровачкој цести.

Према подацима "Веритаса" на Петровачкој цести и у Сводни код Новог Града убијени су Даринка Дрча (68), Мика Ковачевић (83), Крстан Вуковић (45), Бранко Стијеља (72), Мирко Стијеља (34), трудница Мирјана Дубајић (21), Јовица Дрча (шест), Дарко Вуковић (13), Невенка Рајић (12), Жарко Рајић (10), Марта Галогажа (60), Раде Галогажа (40) и Миле Малобабић (42).

Рањени су Јосипа Дрча, Душан Дрча, Душко Иванежа, Милица Иванежа, Јовица Пиплица, Анте Витас, Душан Беслаћ, Мара Беслаћ, трудница Ведрана Стијеља, Обренко Вуковић, Душан Дракулић, Вида Галогажа, Зорка Галогажа, Сока Малобабић, Сузана Љубишић, Смиља Лајшић, као и дјеца Жељко Дрча (13), Душка Дрча (9), Зорица Беслаћ (8), Рајко Галогажа (10), Горан Галогажа (12), Милош Малобабић (14) и Николина Крајчиновић (11).

Оптужница терети хрватске пилоте Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избјеглица на Петровачкој цести. Њима је суђење почело у марту ове године у Специјалном суду за ратне злочине у Београду.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.