Stojanović o manipulaciji u Srebrenici: Posmrtni ostaci jednog čovjeka sahranjivani i evidentirani kao više stradalih

„Прва моја импресија јесте – добро су се сјетили. Ово говорим из простог разлога што, радећи у предметима пред Хашким судом који се односе на догађаје у и око Сребренице, морам да укажем да су одбране многих од оптужених у предмету Поповић и други, у предмету Толимир и нарочито у предмету генерала Младића увелико радили на чишћењу спискова људи који су достављени од различитих невладиних организација Хашком суду као страдали и жртве геноцида а међу њима има и живих“, изјавио је Стојановић за АТВ.

Он је рекао да најпоузданије податке о томе има професорица Светлана Радовановић, демограф, судски вјештак која се као универзитетски професор  појављивала пред Хашким судом радећи на тим предметима.

„Број живих а евидентираних као име умрлог није значајно велики број, према извјештајима које је Светлана Радовановић радила, али јесте итекако значајан у смислу доказивања непоузданости евиденција које су имали. Већи број пропуста се налази у такозваним дупликатима гдје су посмртни остаци једног човјека сахрањивани и евидентирани су више пута као више страдалих лица“, рекао је Стојановић.

Као примјер навео је име Хоџић Ређе који је, према евиденцијама страдао и сахрањен, а онда и Хоџић Реџеп, такође страдао и сахрањен. Ради се о једном те истом лицу које је више пута евидентирано као жртва геноцида и тиме је увећан број страдалих. Таквих ситуација има још и Стојановић сматра да би захтјев за спровођење истраге имао смисао.

„Број људи који су живи а евидентирани су у Меморијалном центру неће бити пуно, то је огроман посао. Али ако би појавио и један, знате ли које је то симболично значење. Како је то могуће, да се жив човјек упише као мртав? Могуће је да је неко злоупотријебио податке тог човјека, могуће је да се он сам пријавио  да је мртав, или да га је члан његове породице пријавио као мртвог. Против таквих лица немам дилеме да се треба водити поступак“, рекао је Стојановић за АТВ.