Tržište rada pred pucanjem: Nedostatak radnika tjera poslodavce na zapošljavanje stranaca

Међутим, изазови су бројни – од демографских проблема, преко неусклађености образовног система са тржиштем рада, до убрзаног технолошког развоја који захтијева нову структуру радне снаге.

,,Ви данас имате демографске проблеме, имате проблеме образовања, имате проблеме технолошког развоја. То су све ствари које утичу на бржи развој привреде и стварање више новца и стварање и стварање мјеста са већим платама. Без технолошког развоја не можете дизат плате, ви морате направити радно мјесто гдје радник заједно са машином ради оно што су јуче радила два радник", рекао је Саша Тривић, Власник Компаније "Крајина Клас".

Регион

Хорор у Хрватској: Младић проститутку из Бразила избо ножем 17 пута

Иако се Акциони план запошљавања сваке године усваја на основу стратешких докумената, и поред сарадње Уније послодаваца са Министарством рада и Заводом за запошљавање, потреба за увозом радне снаге постаје неизбјежна. Највећи проблеми забиљежени су у радно-интензивним секторима, грађевине и заната, али и угоститељства.

„Нема више простора за било какав разговор и дијалог на ту тему, јер једноставно број радника које ми у овом тренутку имамо је истовјетан броју пензионера, скоро. Због тога смо дошли у позицију – с обзиром на понуду радне снаге која се креће негдје на око 50 хиљада незапослених – да та понуда једноставно није заинтересована за послове које ми можемо понудити. Ради се о врсти понуде која је врло дефицитарна. Тако да, принуђени смо на варијанту да ангажујемо стране раднике, и њих ће у Републици Српској, па и у цијелом региону, бити све више и више", рекао је Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске.

Проблем се додатно погоршава током љетних мјесеци, када се повећава потражња за услугама, а расположива радна снага се додатно смањује због годишњих одмора и сезонских одлазака у иностранство.

Свијет

Број жртава разорног земљотреса прешао 2.200

„Сваке године у петом и шестом мјесецу је фактички борба за преживљавање. Борба ко ће остати са радном снагом, да ли ћемо успјети да саставимо смјене. Јер сваки радник који остаје, њему је баш у том љетњем периоду потребно обезбиједити његов годишњи одмор, његове слободне дане и континуитет у послу. А у том временском периоду имамо и појачан посао због туриста и људи који долазе у наш град. Тако да је то енигма коју сваки угоститељ испред себе налази", рекао је Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства ив туризма Републике Српске „Хорека“.

Домаћа радна снага нестаје. Млади одлазе, а они који остају – неријетко нису обучени или нису заинтересовани за дефицитарна занимања. Истовремено, привреда тражи више него икада. Од производње, преко услуга, до угоститељства – потребни су људи.

Тенис

Чувени тренер ударио на Ђоковића: Он више нема снаге да побиједи Алкараза и Синера

Послодавци више не питају за квалификације, већ за спремност да се ради. А када ни то не добијају – све чешће ангажују стране раднике.

Ако се ускоро не направи озбиљан заокрет у политици запошљавања и образовања, поставља се питање: Ко ће радити у Српској за пет година – ако већ данас нема ко?