Usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda

"Потребно је редовно одржавати Свесрпски сабор, и то сваке двије године на којем би се разматрала најважнија национална питања уједињено уз учешће представника Републике Србије и Републике Српске, као и других представника српског народа из региона и свијета", наведено је у Декларацији о заштити националних и политичких права српског народа.

Препознао је Свесрпски сабор Српску православну цркву као једног од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа. У Декларацији се позива на ближу сарадњу црквених и државних органа у кључним питањима као што је очување традиционалних хришћанских вриједности и светиње брака и породице. Констатује и да је Косово и Метохија неотуђиви дио Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба.

"Представља темељ духовности српског народа и угаони камен српског завјетног и светосавског пута. Свесрпски сабор инсистира на кориштењу пуног назива јужне српске покрајине – Косово и Метохија, што албански сецесионисти избјегавају", наведено је у Декларацији.

У Декларацији је наглашено и да Свесрпски сабор изражава пијетет према свим жртвама страдалим током рата у БиХ, као и свим жртвама пострадалим у ратовима на простору бивше Југославије. Јасно стоји и то да не подржава резолуцију о Сребреници. Њом је извршен покушај колективног окривљавања цијелог српског народа, који је неприхватљив и не може бити спроведен у дјело.

"Свесрпски сабор поздравља напоре руководства Републике Србије и Републике Српске да допринесу расвјетљавању историјских чињеница у вези са догађајима деведесетих година, а посебно када је ријеч о догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године", пише у Декларацији.

Осуђено је свако непоштовање и кршење Дејтонског мировног споразума и демократских процедура у БиХ, наметање закона, прегласавање конститутивних народа, пренос надлежности са ентитетског нивоа на централни ниво, кршење људских права и слобода, те гарантованих права српског конститутивног народа на слободно и самостално одлучивање и дјеловање унутар дејтонске БиХ.

"Свесрпски сабор сматра непримјереним постављање високог представника у БиХ супротно Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, којим је прописано да је за именовање високог представника потребна сагласност страна уговорница, као и одговарајућа резолуција Савјета безбједности Уједињених нација", пише у Декларацији.

Закључено је и да Република Србија и Република Српска интеграцију према Европској унији посматрају као стратешки циљ, који треба да се реализује кроз партнерски политички и економски оквир уз пуно уважавање националних интереса.