Izvor:
Telegraf
24.06.2025
22:02
Komentari:
0U staroj kući usred brda, u selu Trnava, nadomak Novog Pazara, nana Merjem je živjela sama - sa sjećanjima, nadom i tugom koju nije dijelila ni sa kim osim sa sobom. Niko joj nije dolazio, osim misli koje su je svakog jutra budile uz prvu kafu: "Da li je moj sin živ?"
Њена тиха патња постала је гласна када је хуманитарка из Врања, Тамара Мисирлић, подијелила снимак у којем Мерјем говори о свом изгубљеном сину. Тај снимак је чуо - управо он. Њен син. И без размишљања кренуо у потрагу.
Послије 40 година, у камену урезаних чекања, загрљај је коначно поново спојио оно што вријеме и судбина нису могли заувијек да раздвоје. Љубав мајке - тиха, непоколебљива и вјечна - побиједила је заборав, раздаљину и године.
Нана Мерјем, која је прешла осамдесету, својевремено је тужно наслућивала на најгоре.
"Можда је погинуо, можда ме заборавио... можда... ко зна гдје је", говорила је дрхтавим гласом, док је Тамару, своју гошћу послије дуго времена, грлила као да грли сина.
Али тог пута, тај исти загрљај дочекао је онога коме је био намијењен.
И дошао је. И вратио се. А она - га је дочекала. Са сузама и са љубављу.
Najnovije
Najčitanije
16
54
16
54
16
49
16
47
16
46
Trenutno na programu