Grkinja poklanja srpskom narodu imanje na Krfu

Село Лијападес окићено је - уз грчке – и српским заставама. Дани су када се слави блискост два народа, а Крфско друштво грчко-српског пријатељства и удружење "Свети Срб и ја", на ово острво су довели око 200 пријатеља из Србије, Републике Српске и Црне Горе, и свима је било јасно да то није туристичка, или културна манифестација, већ много више од тога, преноси "РТС".

Крфљани блокирали аеродром 1999.

Јанис Теперклис, предсједник Регије јонских острва сјећа се да су током бомбардовања Србије 1999. године блокирали сопствени аеродром, како авиони НАТО не би могли да га користе.

“Увијек је било изазова, али је пријатељство са Србима неприкосновено", истиче Тепарклис.

А почело је 1916. године када је на Крф, са 90.000 становника, стигла српска армија са више од 130.000 војника. И освојили су само – срца Крфљана.

У изгнанству је живот настављен, засиједала Народна скупштина, отворена српска штампарија, а Грци су, без двоумљења и храмовни простор својих цркава уступили избјеглим Србима.

Постојала су тада на Крфу и спортска и културна друштва, а у граду су се могли видјети и натписи: Управа топчидерског казненог завода, Окружни суд крагујевачки, па и Начелник среза крагујевачког.

Поштење српских војника - залог пријатељства

Достојанство и поштење српских војника током тих неколико мјесеци опоравка на Крфу, остало је као предање и залог пријатељства будућих нараштаја.

Дора Кефалонити из Аналипсиса на Крфу жели да испуни жељу свог оца, који је то обећао свом оцу – да се њихово имање, на коме је, како се вјерује, са инструментима сахрањен читав војни оркестар Моравске дивизије, поклони српском народу.

"Тако ће и бити", поручује она.

У данима прославе пријатељства два народа волонтери су и уређивали мјесто где ће ускоро почети изградња српског образовног кампа.

Широм острва је одата пошта страдалницима, и крај Плаве гробнице, на острву Видо, свету ерхијерејску литургију служио је митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва, господин Нектарије, уз саслужење игумана манастира Хиландар, архимандрита Методија и свештеника из Србије и Црне Горе.

Да се херојство и завјет памте, а добро, добрим врати.