Izvor:
Telegraf
05.11.2024
21:55
Sofija je divna beba, smije se, zabavlja se, živahna je. Prava radost. Kada sam ostala trudna nisam mogla da radim prenatalni test, mada sam u sedmom mjesecu saznala da je djevojčica. Prošlo je šest godina od transplantacije jetre, i uvijek sam govorila, ako budem imala kćerku zvaće se Sofija, po djevojci čiji sam organ dobila i koja mi je pružila ovu divnu šansu da nastavim svoj život normalno, počinje priču za Telegraf.rs Beograđanka Ivana Joksić.
У овом моменту око 2.000 људи чека на трансплантацију неког органа. Једно "да" може спасити неколико живота, тако је и Ивана чекала своју шансу за нови живот.
Наиме, прије неколико година петнаестогодишња Софија изгубила је живот. У том моменту, Ивана се борила за свој. Несебична породица преминуле дјевојке, у најтежим моментима, рекла је "да" донорању органа, и на тај начин спашено је неколико живота.
- У контакту сам са породицом моје донорке, упознали су Софију и баш смо прије неколико дана нас двије биле у посјети код њих. Они знају колико сам им неизмјерно захвална, јер велика је ствар у моменту када вашем дјетету нема спаса, ви спашавате туђе дијете, а данас је то дијете родило дијете, које је добило име управо по њој, каже Ивана за Телеграф.рс.
Трансплантација органа некада је једини лијек обољелима. Ивана је само једна од њих која је чекала то "да".
Када је имала 23 године осјетила је симптоме, али су они били потпуно безазлени на први поглед, да би касније сазнала да има цирозу јетре.
- Сјећам се те промјене коже, неки благи умор, али ништа није дјеловало као да ће бити озбиљно. Међутим, када се клупко одмотало постала сам каднидат за трансплантацију већ са 26 година, када је цироза јетре достигла посљедњи стадијум. Нисам могла да радим, да путујем, пила сам лијекове. Често сам имала температуру, лежала, пила ненормалне количине течности, и било је некако поражавајуће за мене да не могу ништа. Ако треба орган, у реду, појавиће се, и тако је и било, тако сам размишљала. Нажалост, једна млада дјевојчица изгубила је живот а уједно је спасила неколико људи јер је породица била несебична. Тада сам рекла себи да ћу оправдати ту шансу и одужити јој се, зато сам одлучила да своје дијете назовем њеним именом, испричала је Ивана.
Ивана заједно са пријатељима из Удружења Заједно за нови живот, промовише донорство као хумани и херојски чин.
- Када се деси нешто и када некоме најмилијем нема спаса, са тим гестом спашавате неколико живота. Апелујем на људе, на медије да промовишемо овај хумани чин, и да свако из свог угла објасни шта је кома, шта је мождана смрт, да има много фактора који утичу на то да ли ће неко добити орган и на крају, нема мјеста малверзација, поручује Ивана.
Najnovije
Najčitanije
Trenutno na programu