Dan koji je zauvijek promijenio svijet

Укупан број погинулих био је 2.996, укључујући и нападаче, терористе Ал Каиде, њих 19, а сматра се да је 25.000 особа повријеђено.

Убрзо је објелодањено да су терористи били мотивисани исламским екстремизмом.

Организатори и извршиоци терористичких аката који су запањили свијет, како величином тако и разорношћу, били су припадници екстремне исламистичке групе Ал Каида, под вођством Осаме бин Ладена.

Два путничка авиона су тог 11. септембра 2001. године, у размаку од 16 минута, ударила у куле Свјетског трговинског центра у Њујорку, једног од симбола не само тог града него и цјелокупних САД.

Тог јутра, неколицина припадника Ал Каиде, који су иначе боравили у САД, гдје су и похађали пилотску обуку, отели су четири путничка авиона које су потом искористили за нападе на важне објекте.

Намјера је била да избором посебно важних објеката, симболичног значаја за САД, као мета, ефектност терористичких напада буде што већа.

Отета летјелица Американ ерлајнса, лет број 11, ударила је Сјеверну кулу Свјетског трговинског комплекса у Њујорку, у 8.46.

Авион исте компаније, са лета 175, ударио је у Јужни торањ Трговинског центра у 9.03, односно шеснаест или седамнаест минута послије првог удара.

У року од сат и четрдесет минута обје куле Свјетског трговинског центра, свака са по 110 спратова, уручиле су се, оштетивши притом и околне објекте.

Отета летјелица компаније Американ ерлајнс, лет број 77, ударила је затим у здање Пентагона у Вашингтону, у 09.37.

Путницима четвртог отетог авиона, компаније Јунајтед ерлајнс, лет број 93, успјело је да онемогуће терористе да га злоупотребе на сличан начин. Та летјелица срушила се у 10.03, у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шенксвила, Пенсилванија.

Постоји претпоставка да су терористи Ал Каиде намјеравали да четвртим авионом ударе у зграду Капитола у Вашингтону или можда у Бијелу кућу.

Терористи, исламски екстремисти, били су већином из Саудијске Арабије, њих 15. Међу њима и лидер Ал Каиде Осама бин Ладен. Двојица су била из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.

У Њујорку је укупно погинуло 2.606 особа, током напада на куле близнакиње Свјетског трговинског центра, а онда и током или од посљедица урушавања кула.

Од њих, 147 су били путници или посаде отетих летјелица. У Њујорку, 2.192 особе биле су цивилне жртве. Међу њима су 372 лица била страни држављани, из 102 земље. Један од њих био је из Србије.

Страдали су и поједини припадници хитних служби, медицинско особље, затим 343 ватрогасца, као и 71 припадник полиције и других безбједносних служби.

У Пентагону, односно Вашингтону, погинуло је 125 лица, уз још 59 особа које су се налазиле у отетом авиону, укључујући посаду.

У летјелици која је пала у поље Стоникрик Тауншип, код Шенксвила, Пенсилванија, укупан број погинулих био је 40. Били су то путници, посада авиона и терористи отмичари.

Неколико сати послије разорних терористичких напада 11. септембра, представници одговарајућих служби САД објелоданили су да су нападачи били припадници организације Ал Каида.

У Сједињеним Државама је убрзо започела свеобухватна припрема за „Рат против тероризма“, обрачун како са Ал Каидом, тако и са свима за које је у ма ком виду процијењено да су помагали тој групацији.

Услиједила је замашна интервенција у Авганистану, на основу сазнања да је тамошњи режим талибана основна подршка мрежи Ал Каиде.

Извјесни парадокс који је тада постао очигледан налазио се у чињеници да су талибани (у значењу ученици, тражиоци, у смислу правовјерни) на власт у Авганистану доспјели управо захваљујући САД, у склопу борби против Совјета у вријеме тадашњег такозваног хладног рата.

Американци су их тада наоружавали и обучавали, медијски и дипломатски подржавали.

У борбама против Совјета, на страни САД, учествовао је тада и сам Осама бин Ладен, потоњи челник Ал Каиде, исламски фанатик, милијардер, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица Саудијске Арабије.

По линији исламског екстремизма припадници мреже Осаме бин Ладена били су деведесетих, као муџахедини, активни борци против Срба, како у Босни и Херцеговини, тако и на Косову и Метохији, посебно у вријеме агресије на Србију (СРЈ) 1999. године, такође као савезници САД.

Званично, Осама бин Ладен је убијен десет година потом, 2. маја 2011. у Аботабаду, у Хазара региону, на сјеверу Пакистана.

Американци су на простору срушеног Свјетског трговинског центра у Њујорку на доњем Менхетну изградили меморијални простор у виду шуме са 442 стабла храста. Сачувано је притом једно стабло крушке које је некаквим чудом опстало под гомилама шута, бетона и гвожђурије. Изграђен је такође музеј, као и одговарајућа обиљежја у Пентагону, Вашингтону и у Пенсилванији.

Простор око Свјетског трговинског центра рашчишћаван је претходно пуних осам мјесеци, док је Пентагон поправљан пуних годину дана.

Америчке трупе су Авганистан напустиле крајем августа 2021, када су талибани поново освојили Кабул.