Nakon Rusije i NATO se povukao iz ključnog vojnog sporazuma

Већина од 31 државе чланице НАТО-а учеснице су уговора. Циљ му је био спријечити гомилање трупа на границама источног и западног блока након Хладног рата. Потписан је у новембру 1990.

Према НАТО-у, "ситуација у којој се савезници придржавају уговора, а Русија не, била би неодржива". Међутим, савез је подсјетио да чланице остају предане "смањењу војног ризика и спрјечавању неспоразума о намјерама и сукобима друге стране".

Литијум и корупција: Полиција упала у резиденцију премијера, приведен шеф кабинета?

Руски предсједник Владимир Путин потписао је закон о повлачењу из ЦФЕ-а у мају 2023., отприлике 15 мјесеци након почетка инвазије на Украјину. НАТО је тада критиковао шефа Кремља рекавши да он "подрива евроатлантску безбједност".

Уговор, који је требао уравнотежити конвенционалне снаге пред крај Хладног рата, према Русији је де фацто прекршен, јер су бивше совјетске републике Естонија, Летонија, Литваније и бивше земље Варшавског пакта постале чланице НАТО-а почетком 2000-их.

Орбан: Блокираћемо приступање Украјине ЕУ

ЦФЕ уговор предвиђа ограничење пет категорија оружја и опреме, то су тенкови, борбена оклопна возила, артиљерија калибра већег од 100 милиметара, борбене летјелице и јуришни хеликоптери, а такође предвиђа размјену информација и опсежне инспекцијске активности.