Procurio Blerov plan za Gazu: Poznato ko će biti u upravi, ali i ko će profitirati

Према извјештају израелског листа "Исраели хаyом", план под називом "Међународно прелазно тијело за Газу" (ГИТА) предлаже привремену управу у трајању од три до пет година, након чега би власт била пребачена на "реформску палестинску власт" чији су детаљи још увијек нејасни.

У сржи плана је оснивање међународног одбора директора који би се састојао од 7 до 10 чланова, укључујући пословне људе, дипломате и економске стручњаке. Тони Блер би предводио одбор као генерални координатор или извршни предсједник, а одбор би био одговоран за доношење свих централних одлука у вези са политиком, безбједношћу и економијом у Гази.

Очекује се да ће привремено сједиште власти бити лоцирано у Ел-Аришу, у Египту, или Дохи, у Катару.

У документу се детаљно наводе имена високих личности одређених за попуњавање кључних позиција у влади. Уз Блера, Сигрид Каг из Холандије (бивша замјеница холандског премијера) би служила као замјеница предсједника за хуманитарна питања, Марк Рован из САД као предсједник фонда за рехабилитацију, Нагиб Савирис из Египта, који би био одговоран за регионалне инвестиције, и Арје Лајтстон, који има двојно израелско-америчко држављанство, као представник Абрахамових споразума.

Поред тога, у плану се помиње палестински представник чије име није откривено "из симболичних разлога", али се наглашава да он не би имао стварна извршна овлашћења.

Ова структура одражава приступ по којем би стварно управљање било у рукама међународних фактора, док би палестинско представљање остало, често само у симболичном својству.

Испод међународног одбора дјеловао би слој "неутралних" палестинских менаџера, изабраних из редова професионалних и нестраначких личности. Они би били одговорни за управљање јавним секторима – здравством, образовањем, општинама и додатним услугама – али би радили под директним надзором међународног одбора и били би подложни сталној ревизији од стране међународног комитета. Истовремено, био би основан локални савјет, који би чиниле палестинске личности из Газе и Западне обале, али би његова улога била само савјетодавна, без икакве стварне извршне власти.

Инвеститори освајају профит

Економска димензија плана заснива се на оснивању међународног фонда под називом "Фонд за рехабилитацију и инвестиције у Газу", којим би управљали пословни људи детаљно наведени у документу. Очекује се да ће фонд бити финансиран донацијама земаља Залива, првенствено Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, западним инвестицијама и међународно гарантованим кредитима. Оперативни модел би био оријентисан ка пословном профиту – компаније би улагале у пројекте рехабилитације и инфраструктуре и учествовале би у оствареној добити.

У области безбједности, план предвиђа стварање мултинационалних безбједносних снага под покровитељством УН или коалиције предвођене САД, уз апсолутну забрану било које палестинске оружане фракције у Гази током прелазног периода. Палестинске безбједносне снаге би биле реорганизоване под међународним надзором, а прелазна власт би имала пуна овлашћења да именује судије, министре и шефове безбједносних тијела. У документу се наглашава да би та власт испуњавала сва овлашћења – извршну, законодавну и судску – и да ниједно палестинско тијело не би могло да поништи њене одлуке.

Предложени временски оквир укључује тромјесечну припремну фазу, током које би се основала власт и изабрали њени чланови, након чега би слиједила почетна шестомјесечна фаза распоређивања, током које би почело стварно управљање. Фаза рехабилитације, за коју се очекује да траје двије до три године, фокусираће се на опсежне инфраструктурне пројекте.

Након отприлике пет година, очекује се постепени пренос власти на "реформисану" палестинску власт – термин чије тачно значење остаје нејасно.

Подсјетимо, предсједник Русије Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна да подржи приједлог америчког предсједника Доналда Трампа за рјешавање сукоба у Гази, али да је најважније стварање палестинске државе.