Sirski ne žali vojnike: Šalje najbolju brigadu u nadi da će spasiti ključno mjesto?

Како пише лист, такав корак украјинске војне команде није био очигледан, јер „одлуком да остану да се боре, украјинске трупе преузимају огроман ризик“.

Форбс сматра да би замјена Валерија Залужног Александром Сирским на мјесту главнокомандујећег Оружаних снага Украјине могла да сигнализира намјеру украјинског предсједника Владимира Зеленског да се бори за Авдејевку „чак и уз високу цијену“. 

Сирски, за разлику од Залужног, има репутацију команданта који је спреман да жртвује велики број војника у биткама.

Како наводи овај лист, ради се о 3. јуришној бригади

"То је једина украјинска бригада за коју поуздано знамо да је прошле недјеље била у резерви на истоку Украјине, преноси Форбс Хрватска.

Бригадни генерал Олександр Тарнавски, командант Тавријске групе снага у Авдејевки, саопштио је у суботу на Телеграму вијест о појачању.

"Јачамо линију блокаде, поставили смо додатне положаје и користимо свјеже снаге", написао је Тарнавски и додао: "Снабдијевање логистиком се наставља".

Није било гарантовано да ће се Украјинци одлучити да ојачају одбрану Авдејевке. Одлуком да остану у граду и покушају да га бране, украјинске снаге преузимају огроман ризик.

Послије четири мјесеца жестоких борби, руске трупе су коначно успјеле да пробију одбрану Авдејевке, кључног украјинског упоришта које се налази само осам километара сјеверозападно од Доњецка.

Дошли су само неколико стотина метара од магистралног пута којим украјински гарнизон, окупљен око 110. механизоване бригаде, добија снабдијевање.

У овом тренутку Тарнавски је имао двије опције: да повуче преживјеле из 110. бригаде источно од Авдијевке и покуша да консолидује украјинске линије у центру града или западно од њега; или појачати 110. бригаду и покушати да одбије много бројнију руску војску од линија снабдијевања гарнизона. Могуће је да ту одлуку уопште није донио Тарнавски.

Прошле недјеље, украјински предсједник Володимир Зеленски смијенио је главнокомандујућег армије, популарног и харизматичног Валерија Залужног, замијенивши га непопуларним бившим командантом копнених снага, генералом Александром Сирским.

Залужни је – заслужено или не – стекао репутацију команданта који пристаје на мобилну одбрану како би минимизирао украјинске жртве. Сирски је, пак, стекао репутацију – опет, заслужено или не – као командант који прихвата тешке губитке у тешким, статичним биткама.