Историјски подвиг: "Спејс Икс" први пут ухватио "Старшип"

То је први пут да је такав маневар хватања успјешно изведен, након што претходни покушај није успио, пише „Франс 24“.

Успјех у сјенци неуспјеха

Иако је хватање самог „Старшипа“ био циљ којем су се надали Илон Маск и његов тим, компанија није успјела да изведе планирано двоструко хватање. Погонски степен, познат као бустер, експлодирао је недуго након лансирања у петак.

Док се летјелица од нерђајућег челика спуштала вертикално према лансирној рампи, остаци бустера били су осигурани бовама у Мексичком заливу. Упркос проблему са бустером, само хватање летјелице било је импресивно. „Можете ли вјеровати?“, прокоментарисао је Ден Хуот током преноса уживо компаније „Спејс Икс“.

У компанији „Спејс Икс“ наводе да суботњи успјех доказује потпуну вишекратну употребљивост „Старшипа“, што је основни предуслов за будућа путовања на Мјесец и Марс. Иако повратак бустера у петак није успио, компанија је већ три пута прије тога успјешно извела његово хватање и тако потврдила функционалност те методе.

Позитивно је реаговала и НАСА. Свемирска агенција финансира развој „Старшипа“ са милијардама долара како би крајем ове деценије том летјелицом спустила астронауте мисије „Артемис“ на Мјесец и учествовала у изградњи сталне лунарне базе. Маск има и амбициозније планове који укључују лансирање цијеле флоте „Старшипова“ за изградњу града на Марсу.

Детаљи мисије и квар на бустеру

Највећа и најснажнија ракета на свијету, висока 124 метра, полетјела је у петак у касним послијеподневним часовима из базе компаније „Спејс Икс“ у близини америчко-мексичке границе. Горњи степен летјелице одвојио се од бустера према плану, ушао у орбиту и тамо отпустио 26 напредних сателита „Старлинк“.

„Старшип“ је затим наставио да кружи око Земље на висини од 265 километара, а снимци летјелице и планете преносили су се уживо. Летјелица је обишла Земљу 14 пута, што је велики напредак у поређењу са једним или два круга у претходној мисији.

Ово је био 15. лет „Старшипа“ у пуној величини од 2023. године и тек други који је достигао орбиту. Из компаније „Спејс Икс“ потврдили су да су сви системи на летјелици радили исправно, па тако и кључни топлотни штит.

Кејт Тајс из компаније „Спејс Икс“ објаснила је да су се мотори на бустеру при повратку прерано угасили. Систем за навођење препознао је да се бустер не налази у исправном положају за слијетање, па је аутоматски активирао скретање према мору и процедуру самоуништења. Инжењери још истражују шта је тачно узроковало квар.

Будућа лансирања

„Спејс Икс“ планира да у наредним мјесецима почне са лансирањима „Старшипа“ и из Свемирског центра Кенеди на Флориди. Та локација је полазиште за сљедећу НАСА-ину мисију „Артемис“, која ће летјети око Мјесеца и остати у Земљиној орбити ради увјежбавања спуштања.

Четворо астронаута мисије „Артемис III“ покушаће да споје своју капсулу не само са „Старшипом“ већ и са летјелицом „Блу мун“ компаније „Блу ориџин“. Те двије компаније наизмјенично ће превозити посаде на површину Мјесеца. НАСА планира да се мисија „Артемис IV“ одржи већ 2028. године, а то ће бити прво људско слијетање на Мјесец након програма „Аполо“ прије више од пола вијека, преноси Индекс.