Умрла Маргарет Хамилтон

У доба прије него што су називи попут софтверски инжењер и компјутерски научник постали уобичајени, Хамилтонова, која је преминула 30. септембра, научила је да програмира под менторством познатог метеоролога са МИТ-а.

Наставила је да усавршава своју вјештину у лабораторији МИТ-а, пишући софтвер који је могао да детектује непријатељске авионе. Када је институт добио уговор са америчком свемирском агенцијом НАСА за развој софтвера за летове мисија Аполо, одмах је прихватила прилику.

– Привукла ме је сама идеја, као и чињеница да то никада раније није урађено. Била сам први програмер који се придружио и прва жена коју су запослили – рекла је она за „Гардијан“ 2019. године.

Неколико минута прије него што је 1969. летјелица Аполо 11 требало да уђе у историју слијетањем на површину Мјесеца, огласио се аларм на бродском компјутеру, указујући на хитан случај. Суочена са одлуком да ли да прекине мисију, летјелица је наставила даље. Софтвер је радио управо онако како су Хамилтонова и њен тим замислили.

– Брзо је постало јасно да софтвер не само што обавјештава све да постоји проблем са хардвером, већ га и компензује – поново покрећући и успостављајући задатке највишег приоритета. Механизми за детекцију грешака и опоравак притекли су у помоћ – рекла је Хамилтонова.

Барак Обама је подсјетио на овај догађај када јој је 2016. године уручио Предсједничку медаљу слободе.

– Наши астронаути нису имали много времена, али су, на срећу, имали Маргарет Хамилтон – рекао је он.

Иза Хамилтонове су остали кћерка, зет, два унука и четири праунука, наводи МИТ.

(Телеграф)