Свијет се рађа из пепела мртве звијезде: У свемиру откривени трагови „феникс“ планете

Теоријска предвиђања о постојању планета друге генерације стара су више од 15 година, али до сада није било конкретних доказа за њихово постојање.

Бијели патуљци су мала, веома густа језгра која остају након што звезде мале масе на крају свог живота набубре у црвене џинове и одбаце спољне слојеве. Ови звјездани остаци толико су густи да већина тежих хемијских елемената тоне ка њиховом средишту, остављајући атмосферу углавном сачињену од водоника и хелијума.

Због тога су научници изненађени када открију бијеле патуљке загађене тежим елементима, јер то може указивати на присуство остатака планета које је звијезда прогутала.

Ниобијум у атмосфери звијезде HS 0209+0832

У новој студији, објављеној у часопису Nature Astronomy, астрономи су уочили необичне сигнале у атмосфери бијелог патуљка познатог као HS 0209+0832.

Када је свемирски телескоп „Хабл“ посматрао ову звијезду 1999. године, научници су приметили необичну мјешавину хемијских елемената коју тада нису могли да идентификују. Поновна анализа тих података показала је да бијели патуљак садржи само трагове силицијума, али и велику количину ниобијума.

Овај сребрнасти метал изузетно је риједак на Земљи и до сада није био примећен у оваквом окружењу, што је додатно подстакло хипотезу о рађању нове планете.

Истраживачи су у почетку били збуњени овим открићем, прије свега зато што се ниобијум формира специфичним процесом спорог хватања неутрона, који се одвија док црвени џинови пролазе кроз завршне фазе живота.

Бијели патуљак би постепено упијао атмосферу материјала који се налази у његовој близини, остављајући слој ретког метала на својој врелој површини. Даља анализа указала је на могућност да је материјал избачен из умируће звијезде временом формирао потпуно нову планету, богату овим необичним елементима.

Наука и технологија

"Сванула је зора – на Марсу": НАСА објавила снимак

„Феникс се поново рађа из пепела свог претходника, а ова планета је формирана из пепела звијезде“, објаснио је Џејми Вилијамс, астроном и члан истраживачког тима са Универзитета у Ворику.

Његова изјава описује космички циклус у којем смрт једног небеског тијела може бити почетак настанка другог. Вилијамс наглашава да научници до сада нису уочили звијезду која је толико богата ниобијумом.

Друга генерација планета као поглед у будућност

Да би проверили ову хипотезу, истраживачи су анализирали податке прикупљене помоћу свемирског телескопа Националне управе за аеронаутику и свемир ТЕС (Transiting Exoplanet Survey Satellite), који трага за егзопланетама пратећи мале промјене у сјају звијезда.

Открили су да се сјај белог патуљка мења сваких 4,4 дана, што је промена која је сувише спора да би била посљедица обичне ротације звијезде око сопствене осе.

Наука и технологија

Меркур се смањује много више него што се мислило: Научници открили "боре"

Једно од могућих објашњења јесте присуство гасовитог џина који кружи веома близу мртве звијезде, на удаљености од свега око шест милиона километара.

Овакав механизам настанка планета дуго је био само теоријска могућност, а нови подаци могли би да пруже прве доказе да се планетарни системи могу формирати и након смрти матичне звијезде.

Зифан Лин, планетарни научник са Универзитета у Вашингтону, истакао је да научна заједница сада по први пут има доказе који указују на овај специфичан механизам формирања планета. Иако није учествовао у новом истраживању, Лин сматра да оваква открића могу да промјене разумијевање еволуције звијезда и планетарних система.

Случајеви попут недавних анализа гасовитог џина званог Хала, који је преживио ширење свог матичног црвеног џина, додатно су усмјерили пажњу научника на могућност да планетарни системи могу преживети драматичне промјене својих звијезда.

Пошто ће и наше Сунце за неколико милијарди година проћи кроз сличну фазу и прогутати унутрашње планете, потрага за оваквим свјетовима могла би да пружи увид у могућу далеку будућност Сунчевог система, преноси Спутник.