
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Планета Марс је у далекој прошлости можда била знатно влажнија и геолошки активнија него што сугерише њен данашњи изглед, јер је нова студија открила доказе да су стијене у кратеру Језеро биле изложене дјеловању воде у три различите фазе, од којих је једна укључивала циркулацију вреле подземне воде кроз саме стијене.
Истраживачи су до овог закључка дошли након анализе више од 185 стијена у области названој "Маргин Унит" (Рубни појас), користећи инструмент "Super Cam" на роверу "Perseverance", који је слетио у кратер Језеро у фебруару 2021. године у оквиру мисије покренуте у јулу 2020. године.
Резултати су значајни јер пружају сложенији запис о древној води на Марсу, што научницима може помоћи да боље разумију некадашњу климу Црвене планете и њену потенцијалну погодност за живот, преноси "Ал Џазира".
Ровер открио нешто што научници нису очекивали
Када је ровер "Perseverance" у септембру 2023. године стигао до области "Margin Unit", научници су очекивали да ће пронаћи седиментне стијене настале на обали древног језера које је некада испуњавало кратер Језеро.
Умјесто тога, ровер је открио магматске стијене које су настале од растопљеног материјала из дубине Марса или као посљедица вулканске активности.

Занимљивости
Џиновски бијели лук ушао у Гинисову књигу рекорда
Мјерењем састава стијена, "SuperCam" је открио да је вода на њима оставила трагове у различитим периодима.
Овај инструмент може да анализира стијене са дистанце тако што усмјерава ласер према њима са удаљености до 6,5 метара, а затим проучава свјетлост која се том приликом емитује како би утврдио њихов хемијски састав.
У првој фази, подземна вода богата угљен-диоксидом реаговала је са минералом оливином у стијенама, стварајући карбонатне минерале унутар пукотина.
Друга фаза вјероватно је повезана са водом древног језера, будући да су научници пронашли силицијум-диоксид у стијенама које су се налазиле испод тадашњег нивоа воде.
Елени Раванис, планетарна научница са Универзитета Хаваји у Манои и једна од ауторки студије, рекла је да трансформација оливина у карбонате може да остави силицијум-диоксид, што би објаснило његово повећано присуство у стијенама које су биле потопљене у воду.
Трећа фаза посебно је заинтересовала истраживаче, јер су пронашли минералне жиле дебљине до око 0,25 метара које садрже калцијум-сулфат и флуорит у источном дијелу Рубног појаса.
Научници вјерују да би ови налази могли да помогну у реконструкцији историје воде, климатских промјена и ране настањивости Марса.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Наука и технологија
3 ч
0
Наука и технологија
1 д
0
Наука и технологија
1 д
0
Наука и технологија
2 д
0Најновије
Најчитаније
19
50
19
37
19
34
19
30
19
24
Тренутно на програму