Огољена тајна стара 2.200 година: Радници случајно открили благо у Дунаву

Археолози су међу шљунком извађеним из ријечног корита пронашли стотине гвоздених шипки старих око 2.200 година, а количина метала била је толика да је од ње могло да се направи оружје за велики број ратника.

Откриће је направљено сасвим случајно, током вађења шљунка, а необични предмети су, пуком срећом, примећени пре него што би завршили као отпад или код трговаца старим гвожђем.

Сматра да овај налаз пружа важне трагове о производњи и трговини гвожђем у Европи током гвозденог доба.

Све је почело током вађења шљунка

Налаз је откривен 2019. године у близини села Дајнхам у Аустрији. Радници су током вађења шљунка из Дунава примијетили издужене предмете са шиљатим крајевима, помијешане са материјалом из ријечног корита.

Предмети су одмах пријављени аустријским службама за заштиту културног наслеђа, чиме је спријечено да буду одбачени или завршили у отпаду.

Међутим, начин на који је налаз откривен имао је и своју цијену. Пошто је коришћен велики багер, првобитни археолошки контекст налазишта је уништен. Због тога истраживачи данас не могу са сигурношћу да утврде како је гвожђе доспјело баш на то мјесто у Дунаву.

Пронађено 500 комада, тешких скоро тону

Археолози су међу гомилама извађеног шљунка каталогизовали 193 цијеле шипке и још 307 фрагмената, односно најмање 500 комада.

Цијеле шипке биле су у просјеку дуге 28,5 центиметара и тешке око два килограма. Када се све сабере, пронађено је приближно тона гвожђа на једном мјесту.

Ријеч је о полупроизводима, односно бипирамидалним инготима, који нису били намењени непосредној употреби. Ковачи су их касније могли прерадити у различите предмете.

Археолог Петер Требш са Универзитета у Инсбруку навео је да би количина пронађеног гвожђа била довољна за израду око 500 мачева или чак 8.000 гвоздених ексера.

Како је тона гвожђа завршила у Дунаву?

Најприхваћенија претпоставка истраживача јесте да су шипке биле дио терета који се превозио ријеком. У вријеме када није било жељезнице, ријечни транспорт био је један од начина превоза робе, а могуће је да је терет током транспорта изгубљен.

Слични комади већ су пронађени у Манхингу у Њемачкој, око 200 километара узводно. Због тога постоји могућност да је гвожђе пронађено код Дајнхама првобитно произведено на подручју Баварске.

Ипак, поријекло још није дефинитивно потврђено. Истраживачи анализирају хемијски састав комада, начин њихове израде, близину познатих речних трговачких путева и сличност са ранијим налазима из Манхинга како би прецизније утврдили одакле су потекле.

Налаз открива размјере трговине прије више од 2.000 година

Количина од приближно једне тоне гвожђа на једном мјесту указује на то да производња и трговина овим металом у средњој Европи нису биле ограничене на мале, локалне послове.

Проналазак показује да је током 3. и 2. вијека прије нове ере постојала организована производња гвожђа у већем обиму, као и могућност транспорта великих количина метала дуж Дунава.

Иако истраживачи нису потпуно искључили могућност да је гвожђе намјерно остављено као ритуални депозит, налази из ријека се у већини истраживања повезују са губитком робе током транспорта. Тежина и количина пронађеног материјала додатно се уклапају у могућност да је ријеч о изгубљеном терету.

Студију о овом открићу спровели су Петер Требш и археолог Марион Беранже са Универзитета технологије Белфор-Монбелијар. Њихов рад показује како један изгубљени терет може да пружи увид у размјере металуршке производње и трговачке мреже које су постојале у Европи прије више од два миленијума.

Свака пронађена шипка тако представља дио много веће приче о трговини и производњи гвожђа дуж Дунава, у времену када жељезнице и савремени путеви још нису постојали.

(курир)