Смак свијета је већ сљедећег петка 13. - израчунали научници

Појавио се прије чак 66 година у озбиљном научном часопису "Сајенс".

Тројица истраживача су 1960. године направила математички модел раста свјетске популације и дошла до необичног резултата. Ако би се човјечанство наставило множити темпом који су показивали историјски подаци, њихов прорачун престао би да има смисла управо 13. новембра 2026.

Бања Лука

Званично пуштен у саобраћај Стари приједорски пут: Ријешен велики проблем

Рад су назвали више него драматично: "Судњи дан: петак, 13. новембар 2026".

И сада, више од шест деценија касније, датум из њиховог прорачуна заиста је пред нама.

Али свијету 13. новембра неће доћи крај.

Оно што су Хајнц фон Ферстер, Патриша Мора и Лоренс Амиот заправо открили много је занимљивије од пророчанства о апокалипси.

Како су дошли баш до 13. новембра 2026?

Рад је објављен 4. новембра 1960. године у часопису "Сајенс", а истраживачи су анализирали податке о расту људске популације током веома дугог историјског периода.

Уочили су да тадашње кретање становништва добро прати математичку криву познату као хиперболични раст.

Проблем настаје када се таква крива продужи довољно далеко у будућност.

Према једначини коју су користили, раст није водио само ка веома великом броју становника. Математичка вриједност популације приближавала се бесконачности у коначном тренутку.

Тај тренутак израчунат је на 2026,87. Када је децимални дио године претворен у датум, добили су - петак, 13. новембар 2026.

БиХ

Јасна порука Додика крњем Уставном суду: Сарајевска ујдурма

Већ поднаслов оригиналног научног рада јасно је показивао о чему је ријеч: људска популација тог би се датума приближила бесконачности ако би наставила да расте као током претходна два миленијума.

Другим ријечима, није израчунат тренутак када ће Земља нестати, ударити астероид или човјечанство изумријети. Израчунат је тренутак у којем би математички модел, ако се без промјене продужи у будућност, довео до физички немогућег резултата.

Управо због тога аутори су га провокативно назвали "Думсдеј".

"Неће умријети од глади, биће стиснути до смрти"

Рад је настао у вријеме када је раст становништва био једна од великих глобалних тема.

Свјетска популација је почетком 20. вијека бројала мање од двије милијарде људи, а упркос ратовима, болестима и другим катастрофама наставила је убрзано да расте.

Аутори су покушавали да објасне зашто се људи понашају другачије од једноставних биолошких популација.

Њихова идеја била је да повећање броја људи може подстицати нова знања, технологију и сарадњу, што заузврат омогућава опстанак још већег броја становника. Више људи, поједностављено, није значило само више уста која треба нахранити, него и више људи способних да проналазе начине да повећају производњу и побољшају услове живота.

Али такав раст није могао трајати бесконачно.

Свијет

Појео гумене бомбоне и умро, надлежни издали хитно упозорење

Аутори су зато рад завршили упечатљивом опаском да њихови пра-праунуци неће умријети од глади, већ ће бити "стиснути до смрти".

Била је то сликовита илустрација математичког проблема, а не дословно предвиђање начина на који ће човјечанство нестати.

Стигла је 2026, а догодило се нешто сасвим друго

Шездесет шест година касније можемо видјети гдје је прорачун скренуо с пута.

Број становника јесте наставио да расте, али стопа раста није.

Плодност је у великом дијелу свијета знатно опала, а демографска слика данас изгледа потпуно другачије од оне на основу које су истраживачи рачунали 1960. године.

Према посљедњим великим пројекцијама Уједињених нација, свјетска популација, која је 2024. бројала око 8,2 милијарде људи, требало би да настави да расте још неколико деценија.

Али неће стићи ни близу "бесконачности".

УН очекује да ће број становника достићи врхунац од око 10,3 милијарде средином 2080-их, а затим почети благо да пада и до 2100. године спустити се на око 10,2 милијарде.

Друштво

Датум рођења открива који светац је ваш заштитник

Процијењена вјероватноћа да ће свјетска популација достићи свој максимум још током овог вијека износи око 80 одсто.

Занимљиво је да УН данас у појединим дијеловима свијета упозорава на проблем потпуно супротан ономе који је плашио истраживаче средином прошлог вијека - веома ниску стопу рађања и старење становништва.

У више од половине земаља и подручја свијета број рођене дјеце по жени већ је испод нивоа потребног за дугорочно одржавање броја становника без миграција.

Шта ће се онда догодити 13. новембра?

Највјероватније - ништа необично.

Тај петак биће занимљив првенствено као датум када ћемо дефинитивно стићи до границе једног од најпознатијих екстремних демографских прорачуна из прошлог вијека.

Његова вриједност данас није у томе што је "погодио смак свијета", него управо у томе што показује колико је опасно претпоставити да ће неки тренд заувијек наставити да се креће истим путем.

Математичка једначина могла је продужити линију до бесконачности. Људи су у међувремену промијенили понашање.

А шта је с причом да нам остаје милијарду година?

Уз ову необичну прогнозу често се посљедњих година везује још један научни рад, али ни њега не треба тумачити као датум нестанка човјечанства.

Казуми Озаки и Кристофер Рајнхард објавили су 2021. године у часопису "Нејчур Геосајенс" истраживање о далекој будућности Земљине атмосфере.

Свијет

Трагичан крај потраге: Рониоци извукли тијело дјечака (4) из ријеке

Њихови модели показују да би атмосфера наше планете могла остати богата кисеоником још просјечно око 1,08 милијарди година, уз знатну маргину неизвјесности.

Како Сунце током огромних временских раздобља постаје сјајније, мијењаће се Земљин циклус угљеника, а према моделу истраживача једног дана требало би да дође до драматичног пада количине кисеоника у атмосфери.

То, међутим, не значи да су научници човјечанству дали још милијарду година живота. Студија се бавила будућношћу Земљине атмосфере и биосфере, а не датумом изумирања људи.

Тако човјечанство ипак нема научно заказан крај ни 13. новембра 2026, нити милијарду година од данас.

Али остаје једна необична историјска чињеница: прије 66 година троје истраживача узело је податке о томе како се човјечанство ширило током вијекова, убацило их у математички модел и добило прецизан датум на којем њихова једначина практично "пуца".

Петак, 13. новембар 2026.

Датум који је 1960. изгледао као далека будућност сада је удаљен свега неколико седмица.

(Независне)