УСК нема неурохирурга, једини који је радио имао инфаркт током операције

Пацијенти се суочавају са недостатком специјалиста, попут патолога, анестезиолога и онколога, а посебно је изражен проблем што им посљедњих седмица није доступан ниједан неурохирург.

Према ријечима неколико пацијената из УСК, Кантонална болница „Др Ирфан Љубијанкић“ у Бихаћу има само једног неурохирурга, који је тренутно одсутан због болести, а није познато када ће се вратити на посао.

Додају да је у болницу донедавно повремено долазио неурохирург из Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Тузла, али да ни он више не долази.

"Када вам је потребан налаз неурохирурга како бисте могли да остварите право на даље здравствене услуге или добијете терапију, настаје проблем јер УСК нема доступног специјалисту. Ако неко треба да иде на операцију у клиничке центре у Сарајеву или Тузли, неурохирург мора дати своје мишљење, које се потом доставља надлежној комисији ради одобрења. Међутим, такви пацијенти не могу ни доћи до комисије јер болница у Бихаћу нема доступног неурохирурга", испричао је један од пацијената из овог кантона.

Једини неурохирург доживио срчани удар током операције

Министар здравства, рада и социјалне политике УСК Мерис Јушић потврдио је да је прим. мр сц. др Мирсад Селимовић, једини неурохирург у болници у Бихаћу, недавно доживио срчани удар током оперативног захвата и да се тренутно налази на боловању.

"Наша Кантонална болница има уговор са УКЦ Тузла о збрињавању пацијената у УСК којима су потребне неурохируршке услуге. На основу тог уговора, један љекар долази једном или два пута седмично, у зависности од броја пацијената. Што се тиче навода да ни љекар из Тузле не долази, то је тренутна ситуација и надамо се да ће већ сљедеће седмице бити у Бихаћу. Оно што Министарство може додатно да учини јесте да помогне у ангажовању љекара из клиничких центара у Мостару и Сарајеву, али до сада нисмо добили такву иницијативу из болнице", објаснио је Јушић.

Унско-сански кантон има два специјализанта неурохирургије, који су ових дана позвани у болницу у Бихаћу док не стигне љекар из Тузле.

Јушић наводи да је један од њих на завршној години специјализације и да би у Кантоналној болници у Бихаћу требало да почне да ради у јулу наредне године, док се долазак другог очекује у јулу 2029. године.

Проблем са задржавањем специјалиста

УСК недостају и други специјалисти, а према ријечима Јушића, њихово задржавање у матичним здравственим установама додатно отежава одлука Врховног суда Федерације БиХ.

Према тој одлуци, љекари на специјализацији у случају пријевременог раскида уговора више нису дужни да матичној здравственој установи врате исплаћене бруто плате и накнаде.

"Рекао бих да је то бесмислено, јер ако вам неко плаћа образовање и специјализацију пет или шест година, онда би било коректно и људски да тај период вратите локалној заједници својим радом и ангажманом. То је проблем који се мора хитно рјешавати на вишим нивоима власти. Оно што ћемо успоставити кроз будуће уговоре са специјализантима јесте додатна одредба којом ћемо их на неки начин обавезати да врате ту услугу, не финансијски, него кроз радни ангажман", навео је Јушић.

Стипендије и додатне накнаде за дефицитарна занимања

У Унско-санском кантону усвојена је и иницијатива скупштинских посланика којом је предвиђено стипендирање студената који ове године упишу медицински факултет.

Према тој иницијативи, студенти ће добијати стипендије од кантоналних здравствених власти, а након завршетка студија биће обавезни да у некој од здравствених установа у кантону раде онолико дуго колико су били стипендирани.

"То је још један начин на који покушавамо да задржимо медицински кадар. Министарство у наредном периоду намјерава да прогласи дефицитарна занимања, што су већ урадили Тузлански кантон и земље региона" рекао је Јушић.

Као примјер навео је Словенију, у којој је специјалиста породичне медицине проглашен дефицитарним занимањем.

"То је и нама у плану, али не само за љекаре породичне медицине, него и за педијатре, онкологе, патологе, анестезиологе и друге специјалисте. Шта то значи? Медицинску грану коју прогласите дефицитарном можете додатно стимулисати новчаним накнадама Владе, Министарства здравства или Завода здравственог осигурања", објаснио је Јушић.

Према његовим ријечима, специјалисти породичне медицине у Словенији на тај начин годишње добијају додатних 4.000 до 5.000 евра.

"Резултат је да у тој земљи сада сви љекари желе да раде у службама породичне медицине. Направили су модел који је показао да се људи додатним финансијским подстицајима могу мотивисати", закључио је Јушић.

(Фактор)