Сунчев систем распашће се много прије него што се мислило

Нова студија открива да ће орбите вањских планета постати хаотичне отприлике милијарду година након Сунчеве смрти, што њихов очекивани опстанак скраћује за фактор од милијарду, пише Еуроњуз.

Досадашње теорије о стабилности

Пријашње процјене предвиђале су да ће орбите дивовских планета остати стабилне око билион година, што је знатно дуже од тренутне старости свемира. Научници, укључујући и Исака Њутна, дуго су сматрали да ће Сунце постепено губити масу док се буде гасило. Према тој теорији, прво би се проширило у црвеног дива, а затим смањило у бијелог патуљка.

У том би сценарију Земљу, Венеру и Меркур прогутало Сунце у фази црвеног дива. Марс би једини преживио из унутрашњег дијела система јер је довољно удаљен. Вјеровало се да ће вањске планете преживјети тај процес, а њихове би се орбите удвостручиле како Сунце губи масу. Очекивало се да ће до распада система доћи тек за 30 до 100 милијарди година, и то под утицајем звијезда које би пролазиле у близини.

Насилан крај умјесто мирног гашења

Нови налази, које су објавили научници с Калифорнијског института за технологију (Caltech), показују да та предоџба није тачна. Умјесто тога, орбите вањских планета – Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна – постаће нестабилне већ за милијарду година након што се Сунце претвори у бијелог патуљка. Тај је тренутак још увијек милијардама година у будућности.

Кад Сунце постане бијели патуљак, охладиће се и смањити на половину садашње масе. Међутим, тај процес неће бити миран као што се раније мислило. Истраживање показује да звијезда неће губити масу равномјерним отпуштањем материје, већ кроз насилне и насумичне избоје, који се описују као стохастички ударци.

Сунчев систем стар је 4,57 милијарди година, а Сунцу је преостало још око пет милијарди година прије него што постане црвени див. Дуго се претпостављало да ће га дивовске планете надживјети за готово незамисливо дуго раздобље, но нова студија то оспорава.

Суперрачунари открили нову динамику

Истраживање је проведено уз помоћ суперрачунара високих перформанси и стотина напредних нумеричких симулација Н-тијела. У анализи нису кориштени алати умјетне интелигенције. Научници су програмирали виртуелни модел Сунчевог система који је укључивао Сунце, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, а суперрачунари су затим израчунавали и симулирали њихове брзине и положаје кроз милијарде година.

Кључна разлика ове анализе у односу на пријашње јесте моделирање губитка Сунчеве масе кроз насумичне и повремене избоје. Научници су тестирали стотине различитих варијанти модела како би потврдили своје закључке. Налази су објављени у часопису „The Astrophysical Journal Letters“, у студији под насловом „Терминална нестабилност Сунчевог система потакнута стохастичким губитком сунчеве масе“, преноси Индекс