Прва епизода серије „Сабља“ премијерно је емитована на РТС-у 2. новембра, а већ у другој епизоди поткрала се грешка која је привукла пажњу гледалаца.
У једној сцени у којој је приказан ентеријер аутомобила појављује се предмет који је залутао у 2003. годину.
ЦД плејер који се нашао у кадру произведен је тек неколико година након 2003. године у којој је смјештена радња серије. Ова нелогичност примијећена је „на прво“ гледање, али никако се не може рећи да се ради о изузетку када говоримо о домаћој кинематографији.
Иако се репризирају годинама уназад и већина људи зна њихову радњу напамет, неке од грешака у сљедећим српским филмовима и даље пролазе неопажено. Издвајамо оне из неких од најпознатијих остварења домаће филмске продукције:
1. Бој на Косову
Слично као у серији „Сабља,“ и овдје је једна сцена била спорна и са грешком. У питању је возило, тачније трактор, који је произведен средином 20. вијека, а нашао се у сцени која приказује историјски догађај из 1389. године. Шест вијекова уназад!
2. Лајање на звезде
И у овом филму такође је направљена хронолошка грешка. Филм је сниман 1995. године. У школама се у том периоду заиста могао наћи портрет Светог Саве на зиду, али ако узмемо у обзир да су вријеме и мјесто дешавања радње овог филма 1963. година и држава под називом СФРЈ, тако нешто сигурно није било могуће.
3. Жикина династија
У овом филмском серијалу наилазимо на грешку другачије природе. Овдје у кадар није улетјела ниједна ствар из будућности. Грешка је толико ситна да није ни чудо што нико током снимања није примијетио грешку. Главни лик кога кроз десет наставака познајемо под именом Милан Тодоровић, у једној сцени од разредног старјешине своје кћерке бива ословљен са „друже Ђорђевићу.“ Или се ради о пропусту или је разредни старјешина био необавијештен са родитељем ког од својих ученика разговара.
4. Кад порастем бићу кенгур
У филму „Кад порастем бићу кенгур,“ Браца кога глуми Сергеј Трифуновић покушава да освоји срце Ирис. Када је позове у биоскоп, пројекција се отказује јер су само њих двоје купили карте. Да би успјели да одгледају филм, Браца купује још пет карата (јер је потребно да седам мјеста буде попуњено). Напокон све крене како ваља, а онда их упозоре да сједну на нумерисаним мјестима, то јест у први ред. С обзиром да је купио седам карата, свих седам мјеста су њихова. Ту се појављује грешка када дође нови посјетилац биоскопа и каже да је његова карта резервисана за мјесто број три, то јест одмах поред њих.
5. Пљачка Трећег рајха
Најбољи обијачи и фалсификатори у Београду 1941. године били су Главоња и Калауз, односно Драган Николић и Никола Ђуричко. Када су се селили у Њемачку да „раде,“ добили су лажна документа. На предају лажних докумената лика ког тумачи Ђуричко представљају као пилота Волгана Мозера, а Николића као доктора Хелмута Келнера. Касније током цијелог филма Ђуричка ословљавају са „Хелмут,“ а Николића као „Волган.“ Можда су се у међувремену замијенили, а да то није приказано у филму, преноси Курир.
6. Маратонци трче почасни круг
У овом филму чувени лик Ђенка кога тумачи Бора Тодоровић, Секу Саблић назива правим именом: „Чекај мало, Секо,“ умјесто „Чекај мало, Кристина.“ Да ли је наш прослављени глумац приликом снимања сцене помијешао приватно и пословно?
7. Зона Замфирова
У филму који је дуго носио титулу најгледанијег филма у домаћим биоскопима „Зона Замфирова“ појављује се грешка у којој у истој сцени када Зона са женским члановима своје породице излази у „град,“ глумица Јелица Сретеновић у једном кадру има цвијеће у коси, док у другом носи само плетенице, док цвијеће изостаје.
