Блиски сарадник убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића и његов насљедник на челу владе Зоран Живковић у разговору за "Курир" наводи да није задовољан серијом Сабља, чије је емитовање завршено у недјељу.
Како каже, ако је неко хтио да прави неку "тралала серију" о неком убиству и убиству кумова, онда је могао овакву серију да направи. Али истиче, ако је неко хтио да направи серију о полицијској акцији "Сабља" и Зорану Ђинђићу, овај покушај добио би једва прелазну оцјену - два на један.
Како каже, серију види онако како пише на самом почетку сваке епизоде, да нема никакве везе с конкретним људима и догађајима или има врло мало чињеница које су у вези с полицијском акцијом "Сабља".
"Не можете ако користите конкретне људе, историјске догађаје, да се играте с њима и да их стављате у позиције које су потпуно неистините, у комуникацију с људима која се апсолутно није десила нити је могла да се деси, као што је, рецимо, јутро кад Зоран иде у Бањалуку, па се дешава шта се десило, њега Беба Поповић тада убјеђује у нешто... То је био 20. фебруар, а Зоран је Беби дао отказ и истјерао га из свог кабинета почетком јануара те године и апсолутно није могао да уђе у зграду Владе, а камоли њему да нешто прича. И има још таквих примјера у серији. Рецимо, у то вријеме кад је Зоран шутнуо Бебу, тада је захладио и комуникацију с Чедом Јовановићем, пошто су њих двојица били врло блиски. А давали су себи за право да изигравају некога ко може да у име Србије разговара са Земунцима, са овима и онима... Један од њих двојице се хвали у неком моменту како је прекинуо рат у београдском подземљу... Тако да боље да ме уопште није било у тој серији", наглашава Живковић.
Изнио је утиске и о томе како је он приказан у серији.
"То гдје се појављујем нема никакве везе са чињеницама. Рецимо, посљедња сцена у којој Монтгомери и ја нешто причамо а поред сједи Беба Поповић - то се никад није десило нити је могло да се деси. Или када Шредер каже Зорану да је граница ЕУ у границама Аустроугарске и да неће ићи даље, и то је апсолутно неистина", објашњава он.
Неправда
Живковић истиче и да је учињена велика неправда према људима који су оперативно водили "Сабљу".
"Они су згурани у два лика, која глуме добри глумци, али не можете 50 људи који су учествовали, а барем једно десеторица су важни, да не поменете. Овдје све воде два полицајца, и то тако што се један посвађа са својим тастом па убије другог, који му је кум. Ништа слично се није десило нигдје у то вријеме у полицији. Увијек кад се говори о Сабљи треба да се каже - Миле Новаковић, Бора Бањац, Сретен Лукић и барем још 10 имена који су оперативно 24 сата радили тих четрдесетак дана. А од политичара у свему томе је учествовао тадашњи министар унутрашњих послова и на тренутке људи попут министра правде, и Жарко Кораћ, који је писао извјештај о стању безбједности, али на дневном нивоу једини политичари који су се бавили тиме смо били Душан Михајловић и ја, који смо сваки дан имали информације", каже Живковић и наглашава:
"Никад нисам био задовољан, а камоли срећан што сам постао предсједник владе на такав начин, то је страшно. Зоран и ја смо били свакодневно саборци и пријатељи 12 година прије тога. Тако да серија посебно има лош утицај на младе људе, који ће мислити да се нешто стварно десило, а заправо није, као рецимо да је Зоран био збуњен, а да су креатори политике Беба Поповић и Чеда Јовановић, да је држава пропала и да су сви полицајци катастрофа и слично".
На питање шта би он промијенио, као и шта је то на шта би ставио фокус, саговорник "Курира" наводи.
"Прије свега бољег сценаристу. А на почетку серије је морало барем у половини прве епизоде да се представи ко је Зоран Ђинђић, који је нажалост главни лик, од његових студентских активности, па завршетак школовања у Њемачкој и улазак у политику, шта је све урадио послије 5. октобра наредне двије и по године... А нажалост, нема га ни у историји. И требало је рецимо његова сахрана да се прикаже, која је била један од највећих догађаја у модерној српској историји, а нису је се ни дотакли".
О Легији и Берчеку: Да и не помисле..
Коментаришући недавни захтјев Милорада Улемека Легије и Бранка Берчека за условни отпуст, који је Виши суд одбио, Живковић наглашава да такви људи никад не би смјели поново да виде слободу.
"Обојица су осуђени на по преко сто година. Пуштати такве људе је исто порука народу и младима да неко може да размишља да може да убије предсједника државе или премијера и да изађе за двадесетак година. Не, порука популацији треба да буде да и не помисле да тако нешто може да се деси", закључио је.
