Асоцијација за психолошке науке у свом издању каже да постоји веза између пркоса и кршења правила у адолесцентском добу и велике зараде касније у животу. Да ли је могуће да су обешењаци и немирна дјеца (неко би можда употребио и грубље изразе), уствари прави мали генији? Ево о чему се ради.
Узмимо за примјер Била Гејтса, који је са 11 година почео да прави проблеме својим родитељима. Како је његов интелектуални капацитет растао, тако је почело његово аргументовање свему. Одбијао је да ради ствари које је мајка тражила од њега, као што је чишћење собе или долазак на вечеру, пише Вол Стрит Журнал. Био је "у рату" са родитељима ко има контролу.
Гејтсово адолесцентско понашање може да дјелује као ништа посебно – многи од нас прошли су кроз сличну фазу бунтовништва, а да нисмо постали мултимилионери. Међутим, ако се вратимо у 1968. годину, близу 3.000 основаца из Луксембурга радили су тест интелигенције и давали одговоре о својим осјећањима у вези са школом. Њихови наставници су такође попуњавали упитник о понашању својих ученика. Касније, истраживачи су оцењивали и породицу ученика, такође.
Касније, 2008. године, истраживачи су се враћали подацима да виде која особина у дјетињству може да предвиди успјех у каријери и заради. Могли су да дођу у додир са 745 студената, који су тада имали 52 године. Психолози су били изненађени резултатима. Наиме, осим стандардних карактеристика: IQ-a, друштвено-економског статуса родитеља и постигнутог образовања, оно што је такође предвиђало високу зараду јесте кршење правила и пркосно понашање према ауторитету.
У овом тренутку, није јасно зашто се кршење правила показало као (у овом случају) позитивна особина. Истраживачи кажу да је могуће да су такви људи склонији да се заузимају сами за себе, што може да води до боље финансијске ситуације.
“Ако 90% оних који су на пословном састанку гласају за један од предлога, одбацићу га. Разлог је веома једноставан: Ако сви присутни виде прилику у некој идеји, онда су велике шансе да разне друге компаније већ раде на тој истој идеји и нећемо моћи себи да прокрчимо пут на том пољу”, каже Џек Ма, оснивач Алибабе.
У међувремену, друге студије показале су сличне налазе. Једна је пронашла да се они који се са скоро свиме слажу зарађују мање новца него они који често показују да се с нечим не слажу. И Стив Џобс као и Ингвар Кампрад (директор Икее) често се нису слагали са већином, што је даље водило до тога да преузимају ризике, али и одбацују оно што су мислили да није у њиховом интересу.
Наравно, ово истраживање не треба да охрабрује вас и вашу дјецу да бјеже из школе или да праве рат у кући. Али ако примјетите “жицу” пркоса у њима, тенденцију да преиспитују нека правила, да се супротстављају и да се залажу за себе, можда то нису лоше особине. Можда управо то треба његовати код њих.
