Породица 40 година живјела у тајги: Побјегли од комуниста, ево како су откривени

Године 1978, пилот хеликоптера који је летио са групом геолога изнад шума Сибира примијетио је нешто необично: пропланак неколико хиљада метара испод на врху планине.

На први поглед, пропланак је показивао дубоке жлијебове, што је указивало на то да би људи могли да живе тамо. Проблем је био што је планински регион био удаљен више од 240 километара од најближег познатог насеља, а совјетске власти нису имале никакве информације о људима који живе у том подручју.

Погледајте у галерији прве фотографије породице Ликов:

Породица Ликов у сибирској тајги током 1980-их. Агафија Ликов је посљедњи преживјели члан породице.

Геолози су одлучили да истраже терен и открили су дрвену колибу поред потока. Једина соба је била тијесна, влажна, прљава и хладна. Под је био прекривен љускама кромпира и љускама пињола. Мало ко је могао да вјерује да неко заиста живи тамо.

Република Српска

Додик: Однос Србије и Српске најбољи од доласка Вучића на чело државе

Међутим, породица Ликов је тамо живјела више од четири деценије. Кроз разговоре са геолозима, њихова прича је почела да излази на видјело.

Бјекство у тајгу

Геолози су у колиби затекли јако старог човјека. Босоног, носио је кошуљу направљену од вреће, панталоне од истог материјала, имао је дугу браду. Дјеловао је уплашено и врло обазриво.

"Морали смо нешто да кажемо. Почела сам са: 'Здраво, ђедо! Дошли смо у посјету'. Старац није одмах одговорио. Напокон смо чули мек, несигуран глас: 'Па, ако сте допутовали оволико далеко, могли бисте и да уђете'", писала је Галина Писменскаја, једна од научника.

Агафија Ликов је посљедњи преживјели члан породице:

Кад су прешли старчев кућни праг, истраживачима се учинило као да су се вратили у средњи вијек у мрачној просторији било је ледено као у фрижидеру, а једини извор свјетла долазио је кроз незамисливо прљаве прозоре, тек нешто веће од длана.

У ћошку колибе двије жене су се молиле хистерично понављајући: "Ово је за наше гријехе, за наше гријехе!" Друга је пала на под и гледала их је престрављено. Морали су да изађу напоље.

Удаљили су се од колибе и ту су почели да једу. Послије пола сата, врата колибе су се опет отворила и стари човјек је изашао са обје ћерке. Биле су уплашене, али не више хистеричне и дјеловале су радознало. Сјели су са научницима, и одбили сву храну коју су им ови понудили. "То нам није дозвољено", говорили су углас. Ћерке су говориле непрепознатљивим језиком који је личио на животињску ономатопеју.

Свијет

Дјевојчица (8) преминула у мукама након купања у језеру: ''Инфекција ријетка, али фатална''

Старац је био глава породице. Звао се Карп Ликов, члан фундаменталистичке групе Староверци у Русији. Након што су бољшевици преузели власт 1917. године, Староверци су били прогоњени.

Карпов брат је убијен 1936. године, а убрзо након тога, Карп је одлучио да напусти цивилизацију. Изронио је са супругом Акулином и двоје дјеце – деветогодишњим Савином и двогодишњом Наталијом – дубоко у сибирске шуме.

У изолацији, током година су имали још двоје дјеце: Дмитрија 1940. и Агафју 1944. Ниједно од ове дјеце није видјело никога осим чланова своје породице све до 1978. године.

Борба за опстанак

Живот у дивљини је био изузетно тежак. Породица је правила одјећу од конопље, а ципеле од брезове коре. Када би им лонци зарђали, користили су брезову кору да би направили импровизоване лонце за кување.

Године 1961, када је снијежна олуја уништила усјеве, породица је морала да једе кожне ципеле, сламу и кору дрвећа. Његова супруга Акулина је умрла од глади како би дјеца имала довољно хране.

Ипак, породица је истрајала и научила да узгаја раж, пажљиво обнављајући своје усјеве.

Живот Агафије Ликов:

„Јели смо шумско воће, коријење, траву, печурке, врхове кромпира и коре“, сјећала се Агафја крајем педесетих година 20. вијека, у периоду познатом као Гладне године. „Стално смо били гладни. Сваке године смо доносили одлуку да ли ћемо појести све или сачувати сјеме за сљедећу сјетву.“

Сусрет са свијетом

Доласком совјетских геолога 1978. године, живот породице се донекле промијенио. Међутим, дјеца су одбијала храну коју су им нудили: џем и хљеб нису били дозвољени, јер их никада раније нису видјели. Отац је признао да је јео хљеб, али дјеца никада нису. Једино што су прихватали била је со.

Свијет

Дјевојчица (8) преминула у мукама након купања у језеру: ''Инфекција ријетка, али фатална''

Касније су усвојили и друге ствари: ножеве, виљушке, дршке, житарице, папир, па чак и батеријску лампу.

Геолози су породици Карп такође причали о догађајима у спољном свијету – Другом свјетском рату, технолошким иновацијама и људским достигнућима, укључујући слијетање на Мјесец. Породица је чак упозната и са телевизијом, иако су је сматрали гријехом, често гледајући слике на покретном платну које су носили геолози.

Трагедија и посљедњи преживјели

Иако су наставили да живе у изолацији, трагедија је погодила породицу 1981. године: Савин, Наталија и Дмитриј су умрли у року од неколико дана. Сматра се да је њихова смрт проузрокована изложеношћу болестима спољног свијета на које нису стекли имунитет болести бубрега и упале плућа.

Карп и његова преживјела ћерка Агафија одбили су да напусте тајгу. Карп је умро 1988. године, а Агафија је наставила да живи самостално у шуми и ту је остала до својих 70-их. Потом је написала писмо које је објављено онлајн, у којем је тражила да неко дође до њене куће и помогне јој јер је све лошијег здравља. Пребачена је у болницу због болова у нози, али се посље лечења вратила у дивљину.

„Када је умро, нисам имала никога коме бих се могла обратити или на кога бих се могла ослонити“, рекла је Агафија за Вице 2013. године. „Сама сам сјекла дрва.“

Агафја Ликова је добила нову кућу захваљујући руском тајкуну Олегу Дерипаски. Ради се о једноспратној брвнари, која се налази одмах поред претходне куће, коју је изградио још њен отац.

Агафија по писању свјетских медија и даље живи у новој колиби у сибирској тајги, чувајући једноставан начин живота који је породицу Ликов учинио легендом, преноси Курир.