Када се помјера сат и како то утиче на наше тијело?

Зашто се сат помјера?

Иако се годинама прича о укидању ове праксе, и даље пратимо европски ритам – два пута годишње мијењамо вријеме, наводно да бисмо боље користили дневну свјетлост. Али у пракси, више свјетла ујутру не значи да ћемо бити мање уморни поподне.

Свијет

Медведев: Заплијењена руска имовина се може вратити у натури

Посљедице које игноришемо

– Већа поспаност и мања концентрација

– Ризик од депресивног расположења због ранијег мрака

– Промјене у апетитима и квалитету сна

5 ствари које заборавимо сваке године

– Да се сат на рерни, колима и зидном сату не помјера сам

– Да се осјећамо „чудно“ данима након промјене, иако не знамо зашто

– Да се дјеца теже прилагођавају него одрасли

– Да се продуктивност смањује у првој недјељи

– Да ова пракса можда ускоро буде укинута – али још није

БиХ

''Окончати окупацију БиХ''

Практични савјети за лакшу адаптацију

– Прилагодите вријеме спавања неколико дана раније.

– Ујутру изађите на свјетло, чак и ако је облачно.

– Не планирајте важне обавезе одмах у понедјељак.

– Уведите рутину – тијело воли предвидивост.

Јесење помјерање сата често се доживљава као техничка формалност, али заправо има суптилан утицај на свакодневни ритам. Тијело реагује на ранији мрак, промијењен распоред активности и осјећај временске „неусклађености“. Умор, раздражљивост и пад концентрације нису знак слабости, већ природна реакција на промјену ритма. Зато је важно не потцјењивати ове ефекте, већ их препознати и прилагодити се постепено – уз рутину, свјетлост и стрпљење према сопственом тијелу, преноси Крстарица.