Лимун је воће које се често налази у домаћинствима и познат је по томе што садржи много витамина Ц.
Његово поријекло води из југоисточне Азије, тачније из региона који укључује Индију, Кину и Малајско полуострво.
Али оно што вјероватно нисте знали јесте како је ово популарно егзотично воће настало.
Иако је данас најпознатији у медитеранској и западној кухињи, лимун није био широко коришћен у Европи све до средњег вијека. У почецима свог постојања лимун је био изузетно ријетка и цијењена воћка, пише Индекс.
Како је настао лимун
Укрштање горке наранџе и цитрона вјероватно се догодило на том подручју прије више од хиљаду година.
Иначе, цитрон (Цитрус медица) му даје интензиван мирис и дебљу кору, док горка наранџа даје киселост и сочност.
Плод цитрона је велики, издужен и може имати необичне "израслине". Кора му је веома дебела, а изнутра има мало сока - није сочан као лимун.
Интензивно мирише и често се користи због корице, у посластичарству или за кандирање, преноси Нова.
У Хрватској није уобичајен, али се може узгајати у топлијим крајевима - посебно на јадранској обали.
Неки људи га узгајају у баштама или пластеницима као егзотичну биљку. Не продаје се редовно, али се повремено може наћи на пијацама - посебно у Далмацији.
Ова комбинација дала је воће са карактеристичном киселкастом и освјежавајућом нотом по којој је толико препознатљив - лимун који познајемо.
Укрштање ове двије биљке није се догодило природним путем - узгајивачи цитруса су одиграли кључну улогу у развоју лимуна каквог данас познајемо.
У Америку је стигао тек у 16. вијеку
Након што је лимун настао у Азији, почео је да се шири на запад. У 7. и 8. вијеку, лимун су почели да гаје арапски трговци и освајачи, а затим се раширио Медитераном.
Арапи су први донијели лимун у Шпанију и сјеверну Африку, а португалски и шпански истраживачи су их донијели у Америку тек у 16. вијеку.
Већ тада је лимун постао медицински важан - знало се да је богат витамином Ц, који је спречавао скорбут међу морнарима.
