Музеји уклонили мумије из поставки, разлог је невјероватан

Ова одлука изазвала је бројне реакције и поново отворила питање да ли музеји треба да дају предност очувању и представљању историјског насљеђа или поштовању достојанства људи чији су остаци изложени.

Умјетничка галерија и музеј Келвингроув, као и музеј Хантеријан при Универзитету у Глазгову, већ су предузели конкретне кораке.

Из сталне поставке Келвингроува уклоњено је неколико експоната, међу којима је и осликани ковчег са остацима свештеника Нехта, који је живио прије више од 3.000 година. Посјетиоци више не могу видјети ни мумифицирану мушку главу, десну шаку пронађену у Долини краљева, као ни једно стопало.

У музеју Хантеријан одлучили су се за нешто другачији приступ. Мумифицирано тијело племкиње Шеп-ен-хор прекривено је посебно израђеном тканином, док је њен саркофаг и даље доступан посјетиоцима.

Из ове установе саопштили су да су одлуку донијели након консултација са стручњацима за египтологију, те да тренутно разматрају и начин излагања осталих људских остатака које чувају у својим збиркама.

Зашто су мумије уклоњене?

Организација Глазгов лајф (Glasgow Life), која управља музејом Келвингроув, објаснила је да не постоји документован и информисан пристанак преминулих, нити њихових потомака, да њихова тијела буду изложена јавности.

Као основ за овакву одлуку наведен је ревидирани Етички кодекс Међународног савјета музеја, усвојен у јуну ове године, којим се посебно наглашава обавеза поштовања достојанства људских остатака.

Према новим смјерницама, музеји би требало да преиспитају начин на који излажу овакве експонате, уз консултације са потомцима преминулих или заједницама из којих они потичу.

Посебан акценат стављен је на предмете који су у западне музеје доспјели током колонијалног периода, када су правила прикупљања и преношења археолошких налаза била знатно другачија него данас.

Други музеји не намјеравају да слиједе њихов примјер

Иако су двије установе у Глазгову одлучиле да промијене своје поставке, таква пракса за сада није прихваћена у свим британским музејима.

Британски музеј у Лондону и Национални музеји Шкотске саопштили су да не планирају уклањање мумија из својих изложбених простора.

Њихов став је да ови експонати имају изузетну историјску, научну и образовну вриједност, те да је могуће излагати људске остатке уз одговарајуће поштовање према преминулима.

Сматрају да управо такви предмети омогућавају посјетиоцима да боље разумију живот древних цивилизација, њихова вјеровања и погребне обичаје.

Оштре критике политичара и разочарање посјетилаца

Одлука музеја у Глазгову није прошла без политичких реакција.

Шкотски конзервативни посланик Мурдо Фрејзер оцијенио је уклањање мумија као апсурдан потез, наводећи да се на тај начин посјетиоцима ускраћује могућност да историју упознају кроз аутентичне предмете.

Сличан став изнио је и Томас Кер из странке Реформ УК, који сматра да овакве одлуке умањују образовну вриједност музејских поставки.

Незадовољство су исказали и поједини посјетиоци.

Џони Мекфарлан испричао је да је његова кћерка, која је посебно заинтересована за древни Египат, са нестрпљењем очекивала да види мумију.

Међутим, умјесто експоната којем се радовала, у музеју их је дочекало обавјештење да су људски остаци уклоњени из поставке.

**Мумије би могле нестати и из других музеја**

Питање етичности излагања мумифицираних тијела већ годинама је предмет расправа у музејској и научној заједници, а одлуке донесене у Глазгову могле би да буду увод у шире промјене.

Организација Глазгов лајф најавила је да ће људски остаци бити уклоњени и из неколико других музејских поставки под њеном управом, укључујући и музеј Сент Мунго.

Док заговорници оваквог приступа истичу да је ријеч о неопходном поштовању достојанства преминулих, противници упозоравају да би уклањање мумија и других људских остатака могло да ограничи приступ вриједним историјским и научним садржајима.