Колико пута сте куцнули о дрво "да не урекнем"? Отац Предраг Поповић објашњава зашто је права вјера јача од сујеверја и како пронаћи мир у Божјој вољи.
Колико пута сте, након реченице „да не урекнем“, аутоматски куцнули о дрво? Умјесто да се прекрстите и кажете „Богу хвала“, посегнули сте за неком сујеверном радњом – из страха, из незнања или једноставно из навике.
Иако се често позивамо на Бога, молитву и вјеру, многи од нас и даље несвјесно прибјегавају сујеверјима које немају никакве везе са православним предањем. Један од најраспрострањенијих обичаја – куцање дрво да „нешто лоше не чује“ – постао је толико уобичајен да га више и не примјећујемо.
На ову тему недавно је говорио отац Предраг Поповић на свом Јутјуб каналу, подсјећајући нас да застанемо и искрено се запитамо: Коме се обраћамо када нас обузме страх од несреће?
Отац Предраг савјетује:
„Немојте да се саблажњавате, немојте да кукате. Кад вас неко пита како сте – немојте да причате да сте добро, немојте да причате да сте лоше. Реци само: Богу хвала. Ко зна зашто је то добро. Бог зна зашто је то добро.“
Умјесто да покушавамо да „преваримо зло“ ритуалима и навикама, отац Предраг нас позива да окренемо срце и мисли ка Богу.
„Да, када идемо негдје, кажемо: ‘Долазим, ако Бог да’. Да, када не желимо да нешто лоше чује, не чукамо о сто или о дрво, него да се прекрстимо и кажемо: ‘Боже, помози!’“, нагласио је.
Сујеверје или вјера?
Многи у тренутку страха инстинктивно куцну о дрво, вјерујући да ће тиме „зауставити зло“. Међутим, отац Предраг јасно поручује:
„Кад хоћете да кажете нешто а нећете да ђаво чује – немој да ‘чукаш о сто’. Да чукнеш о дрво, да зло не чује. А ти се прекрсти. Учите себе, превасходно себе. Дјецу не морате да учите – они ће гледати и радиће што и ви.“
Примјер личног живота и свесно одрицање од сујеверја много више учи и децу и оне око нас, него било какве ријечи или забране.
Повратак истинској вјери
Ово није позив на осуду, већ на буђење савјести. Вјера не лежи у ритуалима које сами смишљамо, већ у молитви, предању и искреном поуздању у Божју вољу. Отац Предраг подсјећа:
„Значи, суштина нашег живота је да то где нам је Бог дао, и то што нам је Бог дао, и то са ким нам је дао – да то функционише.“
