У условима екстремних врућина, али и хладноће може се рећи да клима уређаји спасавају животе.
Упркос томе што климатизација простора може да нам проузрокује одређене здравствене тегобе, нема довољно научних истраживања о овој теми, али у условима екстремних врућина, али и хладноће може се рећи да клима уређаји спасавају животе.
Према истраживању објављеном у часопису „The Lancet“, између 2000. и 2019. године, приближно 489.000 смртних случајева годишње може се приписати топлоти, при чему се 45 одсто дешава у Азији и 36 одсто у Европи.
Једна од свеобухватнијих студија о утицају климатизације на здравље објављена је у часопису "BMC Public Health", а фокус је био на утицају подешавања ваздуха и температуре кроз системе гријања, вентилације и климатизације на пацијенте у болницама.
Све у свему, овај систем се показао корисним за опоравак пацијената, посебно у контексту побољшања виталних знакова, смањења срчаног стреса, убрзавања опоравка и повећања физичке активности. Коришћење ХВАЦ система смањило је смртност пацијената и скратило боравак у болници за пацијенте са респираторним обољењима.
Једно истраживање о утицају климатизације на здраве људе, студенте, спровела је школа јавног здравља Харвард Чен.
Показало се да повишене температуре у просторијама без клима уређаја током топлотног таласа негативно утичу на когнитивне функције код младих здравих особа.
Ако се клима уређаји не одржавају правилно, у њима се могу накупити бактерије и буђ. Удисање таквог ваздуха може изазвати респираторне проблеме и алергијске реакције, а једна од бактеријских болести која се може проширити је и легионарска болест.
Осим тога, треба водити рачуна о разлици између спољашње и унутрашње температуре јер нагли прелаз може изазвати стрес за тијело – главобољу, умор и бол у мишићима.
Ваздух из клима уређаја не би требало да буде усмјерен директно на људе. Боље га је усмјерити према плафону или зидовима како би се постигла равномјернија дистрибуција охлађеног ваздуха.
