Медикални онколог Душан Ристић наводи да прве анализе указују на јединствен тренд повећаног броја обољелих од малигних болести у Србији, што се доводи у везу са контаминацијом осиромашеним уранијумом. Ристић истиче да је око 50.000 случајева за једну деценију јединствен феномен.
Бомбардовање НАТО снага на Савезну Републику Југославију почело је 24. марта 1999. године. За 78 дана бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, међу којима је било 126 дјеце. Нема прецизних података о штетним посљедицама бомбардовања по здравље људи, иако многи указују на њихово постојање и тешко мјерљиве посљедице.
Медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије Душан Ристић каже да је око 10 тона избаченог осиромашеног уранијума на територију Србије и Црне Горе за посљедицу имало повећан број обољелих од малигних болести.
"Знамо да је 2001. било око 200.000 обољелих од малигних болести, а да их је 2011. било 250.000. То је тренд који није забиљежен нигдје другдје и директно се повезује са посљедицама бомбардовања", тврди Ристић.
Наводи да су код пацијената са Косова и Метохије забиљежене "бизарне форме класичних обољења".
"На КиМ је међу албанском популацијом такође велики број обољелих од малигних болести. Генерално, код пацијената се јављају агресивније или индуковане форме, а повезујемо их са ефектима зрачења или осиромашеног уранијума", сматра саговорник.
Тумори плућа, дојке и дебелог цријева
Истиче да су тумори плућа најчешћа малигна обољења.
"То је зато што се осиромашени уранијум при контакту са чврстом материјом распршује и изазива велику контаминацију. По броју обољелих и умрлих од карцинома Србија је прва у Европи. Парадокс је да смо истовремено смањили број пушача, а да су ове бројке обољелих и умрлих и даље високе. Годишње имамо 7.000 обољелих, а слиједе обољели од карцинома дојке и дебелог цријева - око 4.000 годишње. И остали карциноми добијају на замаху", набраја медикални онколог.
Наглашава да је проблематично што у држави не постоји свеобухватна анализа, већ се проблем посматра парцијално.
"Трендови су јасни, потребно је да се документују и докажу. У настанку рака не игра само једна ствар, већ то замислите као неку врсту домина. Требало би више њих да падне да би се појавио рак. Под тим мислим на узроке рака као што су загађеност ваздуха, начин живота и исхране, недовољна брига о репродуктивном здрављу и неконтролисана употреба хормонских терапија", указује Ристић.
Дефинитивни ефекти у другој и трећој генерацији
Сматра да ће се посљедице употребе осиромашеног уранијума на територији Србије осјетити у наредним генерацијама.
"Ово до сада су прве анализе. Дефинитивне ефекте очекујемо у другој или трећој генерацији", каже медикални онколог у разговору за Радио-телевизију Србије.
Међутим, као битан показатељ постојања посљедица, истиче случај три пацијента различитог узраста који су били на истом мјесту гдје је примијећено присуство осиромашеног уранијума.
"То је било око Врања. Један пацијент је имао 18 година, други 55, а ту је био и војник који је чистио терен. Младић је играо фудбал на имању које је војник санирао", закључује Ристић.
