Иако се до сада сматрало да је идеална тјелесна температура 36,6 степени Целзијуса, последња истраживања научника показала су да то уопште није тако.
Штавише, ова температура може говорити о многим здравственим стањима - од физичких болести до потешкоћа са менталним здрављем који на крају крајева могу резултирати и краћим животним вијеком.
Наш организам је веома сложен систем, а да би он правилно радио потребно је да постоји синергија између свих његових елемената. „Глатко“ функционисање организма ометају бројни фактори - од стреса, преко нередовне и неправилне исхране, па све до физичких и менталних обољења, а један од начина на који нам тијело говори да нешто није баш како треба јесте и подизање температуре.
Дуго година се вјеровало да је „нормална“ температура тела 36,6 степени Целзијуса. Међутим, почетком 20. вијека установљено је да тјелесна температура људи постепено опада из године у годину. Овакав тренд научници објашњавају мањим бројем упалних процеса захваљујући чешћем коришћењу антибиотика и здравијем начину живота. По данашњим стандардима, тјелесна температура је идеална уколико тек мало премашује 35 подјељак Целзијусове скале.
Међутим, повишену температуру не изазивају само упални процеси у организму или нека физичка обољења, већ и проблеми са менталним здрављем - депресија, установили су научници Калифорнијског универзитета у Сан Франциску, а пренио руски портал Аргументи и Факти.
- То значи да депресија није само у глави, већ да је треба посматрати као системско обољење које је пропраћено упалним процесом - појашњава биолог Џорџа Мејсона Анча Баранова.
Ослањајући се на ове налазе, научници су дошли до веома јасног закључка, а то је да је дужина животног вијека уско повезана са тјелесном температуром: што је она нижа, то ће човјек дуже живјети. Поставља се питање: „А шта учинити како би се организам перманентно расхладио до оптималних вриједности?“ Универзалан одговор, наравно, не постоји, али постоје смјернице које могу бити од користи.
Регулисање исхране би могао бити први корак у борби са повишеном тјелесном температуром, а као посљедица ове промјене побољшаће се и ментално здравље. Аутори калифорнијског истраживања савјетују и одласке у сауне и парна купатила, па чак и дуже купање топлом водом. На тај начин организам „укључује“ механизме хлађења који обарају тјелесну температуру прво привремено, а у комбинацији са здрави(ји)м начином живота - и трајно.
