- Сви смо тада пратили која ће територијална разграничења донијети Дејтон, али данас видимо важност неких његових других одредаба и елемената - рекао је Мазалица, поводом навршавања 29 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових 12 анекса.

Мазалица је напоменуо да је Дејтонски мировни споразум документ који је зауставио рат, али и пружио оквир за успостављање мира и правне државе консоцијативног типа, уз очување интереса зараћених страна и након завршетка сукоба.

Он је указао да су, нажалост, стране дипломате, укључујући разне високе представнике без правног знања и свијести о посљедицама својих поступака знатно мијењали правни оквир у БиХ.

- Али, ипак, све што нема упориште у Уставу, прије или касније ће се морати укинути, или ће се томе морати прилагодити Устав. БиХ ће једном морати постати правна држава ако мисли опстати без притисака и центрипеталних сила са стране - нагласио је Мазалица.

Он је навео да се сви који себе сматрају "патриотама БиХ" требају замислити зашто се и након 29 година од краја рата ради по Уставу који је дио мировног споразума, чији су потписници појединци, а не оног који је настао као резултат унутрашњег договора и консензуса.

- БиХ се још није потврдила као држава која је плод државотворних тежњи и политичке воље народних представника. Не кажем да бих то волио, али треба понављати да је она као држава ипак недовршена. Узурпација, нелегитимност и нелегалност неких институција чине је полудржавом, а незрелост неких политичких заједница држе је у стању перманентне кризе - истакао је Мазалица.

Сутра се навршава 29 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Пратите нас и путем Вибера