Banjalučanin od stana napravio crkvu

Naime, baš u toj zgradi nastao je “Hram Svetog Đorđa”, kako ga naziva dvadesetpetogodišnji Neven Mrakodolac, koji nam je otkrio kako je i zašto stan pretvorio u privatno svetište.

“Napravio sam ovaj manastir 2016. godine na Đurđevdan. Ideja je potekla sa Svete Gore, tako što sam dobio knjigu u kojoj je objašnjeno šta je zadužbina, kako se prave manastiri i za šta služe. Prvo sam odlučio da napravim manastir pored garaže od zgrade u kojoj živim. Napravio sam je od drvenih paleta, plastike, najlona. Otišao sam u Hram Hrista Spasitelja da se poklonim moštima sv. Đorđa. Donio sam osveštanu vatu od njegovih moštiju. Sada se tamo nalazi jedna “šaka” i još mnogo svetinja i čudotvornih ikona. Tamo odlazim da se molim što češće mogu. Kada sam bio zdrav išao sam češće, ali sada odem samo kada mogu. A pravim i mošti svetih po receptu iz Kijeva, koji ne mogu otkrivati.”

Neven pored manjih zdravstvenih problema ima i blagi autizam. Kada je to shvatio, život mu se promijenio i prestao je kao ostala omladina da izlazi i provodi se. Baš tada je nastala i njegova odluka da crta ikone.

“Kada dođe trenutak da se suočiš sa bolešću, shvatiš da je život prah i pepeo, jedan san koji traje, ali će da završi. Danas si fin cvijet, sutra ćeš uvenuti, ali šta ostaje poslije tebe, po čemu će te ljudi pamtiti. Pitao sam se šta ja mogu uraditi, a onda sam odlučio da ljudima približim da shvate da se trebaju predstavljati dobrim djelima.”

Neven kaže da malo ko može shvatiti sve što piše u svetim knjigama. Dane provodi crtajući ikone, koje se, kako navodi, nigdje ne prave na ovaj način, jer za nastanak jedne njegove ikone treba samo 60 minuta.

“Svece crtam iz glave. Uglavnom mi je dovoljno da jednom vidim ikonu, i mogu da je nacrtam, ali ih ne kopiram. Želio sam da napravim malo drugačije i da bude zanimljivo i privlačno ljudima. To su ustvari više crteži, onako na školski način.”

Komšije zastaju, gledaju i fotografišu ikone u hodniku zgrade

U hodniku i ispred vrata njegovog stana, nalazi određen broj crteža svetaca, komšije različito reaguju na njih.

“Nekome se sviđa, neko se isčuđava i govori – Bože šta je ovo. Neki kažu da sam baš dobar umjetnik, a ja im kažem: Nisam ja umjetnik ali nema veze. Bila je samo jedna komšinica koja se bunila i govorila da se zamonašim, ali i ona se više ne buni. Neke komšije skroz ignorišu, ali to su ljudi 21. vijeka, šta da kažem”, kazao je on.

Izvor: mojabanjaluka.info