Вања Марчета, прва жена капетан у АТР флоти "Ер Србије” и уједно прва жена пилот која је то звање стекла у оквиру српске националне авио-компаније, бањалучке је горе лист и поријекло води из чувених Стричића, надалеко познатог села на Мањачи у ком је поникао велики српски писац Петар Кочић.
Ова млада жена иза које је већ завидна каријера прича за "Глас” да је њен отац, такође пилот, од којег је наслиједила летачки ген, родом управо са Мањаче, односно засеока Марчете надомак Стричића.
Прича да је одувијек жељела да буде пилот и да је ту љубав развила захваљујући очевој професији који је живот подредио војном пилотирању.
"Још у најранијем детињству у мени се јавила велика жеља за летењем. Када би отац отишао на посао, питала сам се како ли он то управља авионом и како изгледа летети. Из тог дечијег маштања родила се страст и жеља за летењем. Умјесто да постанем војни пилот, живот ме је одвео у цивилно ваздухопловство у којем дан-данас уживам", испричала је Марчета за "Глас" и додала да јој је осим оца узор била и руска небеска хероина Светлана Капанине, чије је акробатске летове вољела да гледа у дјетињству.
Летење код многих људи изазива нервозу па чак и паничне нападе, а код Марчете искључиво срећу и испуњење сна. Први пут за управљач авиона сјела је прије 11 година на Пилотској академији у Вршцу, а у питању су биле команде "цесне 172”.
"Био је то величанствен осјећај, као да ту одувијек и припадам. Летење је моја велика љубав, извор радости и смирај. Никада у мени није изазивало ни најмању дозу страха. Била сам луцкасто дијете, увек жељно адреналина и узбуђења. Обожавала сам луна-паркове и говорила себи да је то моја обука за војног пилота. Имала сам стомак за све", нагласила је Марчета.
Одмах по завршетку основне школе жељела је уписати Војну гимназију и кренути очевим корацима, али због његовог неслагања сјела је у клупе Земунске гимназије.
"То није угасило моју страст за летењем. Када сам напунила 21. годину уписала сам Пилотску академију у Вршцу гдје сам стекла дозволу професионалне пилоткиње. Стечено знање и вјештине усавршавала сам обучавајући се за посебан тип авиона. Био је то боинг 737 на којем сам и добила свој први посао у Ер Србији", казала је Марчета.
На позицију копилота авиона тип АТР72 прешла је 2022. године гдје је остала све док није упућена на капетанску обуку.
"Постати прва жена која је звање капетанице стекла унутар Ер Србије и прва жена капетан на АТР флоти за мене представља врхунац каријере, као и круну мог вишегодишњег труда, рада и вере у себе. На путу до те позиције било је тешких и изазовних периода, много одрицања и рада на себи. Вјерујем да нема занимања које не захтијева одређена одрицања и у том смислу ни посао којим се ја бавим се не разликује много од других", рекла је Марчета.
Професија пилота је веома атрактивна, а Марчету изузетно весели када чује да нека дјевојка жели кренути њеним путем.
"Видим у свакој од њих некадашњу себе и стога ми је неизмјерно задовољство и част бити им узор. Срећна сам што кроз мој примјер дјевојчице и девојке које дијеле љубав ка летењу и авијацији могу видети да су снови оствариви. У пилотској кабини Ер Србије на позицијама капетана и копилота све чешће се налазе жене. Поред мене, има још осам жена у летачкој посади српске националне авио-компаније и у кокпиту заиста нема места дискриминацији", прича она.
Између колега и колегиница увијек постоји обострано поштовање и подршка - казује Марчета.
Разлика у управљању аутомобилом и авионом је, према Вањиним ријечима, огромна а она предност даје летењу јер, како каже, на небу нема семафора.
"Једна занимљивост која је везана за тип авиона којима управљам јесте то да могу њиме ићи у рикверц док сам на земљи. Остали авиони чекају на посебну врсту возила која се качи на њих да би их изгурала на аеродромску површину, а ја то могу АТР-ом без ичије помоћи", изјавила је Марчета.
Осврћући се на мане свог професионалног позива, Марчета каже да због сталних путовања неријетко и ноћу, мијења дан за ноћ усљед чега трпи сан те да је због радне динамике неријетко принуђена прескочити породична и дружења с пријатељима, што јој они не замјерају.
Током животне и пилотске каријере Вања Марчета каже да је било безброј занимљивих ситуација које су изазивале осмијех на лицу, а у сјећању су јој посебно остале оне које се односне на удварање припадника јачег пола.
"Било је ситуација када су се неки момци зарад удварања претварали да су пилоти не знајући за моју професију. То се увијек завршавало комично", присјетила се Марчета.
