Мајкрософтов колапс коштао и економију БиХ

18.11.2026 14:19

Коментари:

0
Мајкрософтов колапс коштао и економију БиХ
Фото: Tanjug/AP/Lindsey Wasson

Посљедице нису осјетиле само приватне компаније већ и јавни сектор

Глобални прекид рада Мајкрософтових услуга погодио је кориснике у више од 70 земаља, међу којима су били и корисници у Босни и Херцеговини. Иако компанија није објавила укупан број погођених корисника, размјере проблема показале су десетине хиљада пријава на платформама које прате прекиде дигиталних сервиса.

Процјене економских посљедица крећу се у стотинама милиона долара, а стварна штета могла би бити и већа, посебно када се узму у обзир изгубљени послови, пропуштене пословне прилике и застоји у раду институција.

О узроцима оваквих поремећаја, економским посљедицама и могућностима заштите говорили су професор на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву Саша Мрдовић и економски стручњак Игор Гавран.

Пословне прилике

Осврћући се на процјене према којима би штета изазвана прекидом могла достићи чак 700 милиона долара, професор Мрдовић сматра да би тај износ могао обухватити не само губитке саме компаније Мајкрософт већ и посљедице које су осјетиле компаније, укључујући и оне у БиХ, које због недоступности услуга нису могле несметано пословати.

- То се свакако може односити на губитке које је претрпио Мајкрософт, мада мислим да би, с обзиром на овај износ, могло укључивати и губитке које су компаније имале због немогућности остваривања пословања у том тренутку – појашњава Мрдовић.

С друге стране, економски стручњак Игор Гавран упозорава да је укупну штету изузетно тешко прецизно израчунати, посебно због изгубљене добити и пословних прилика које се накнадно не могу евидентирати.

Додаје да посљедице нису осјетиле само приватне компаније већ и јавни сектор, с обзиром на то да велики број владиних и јавних институција широм свијета користи Мајкрософтове услуге.

- У сваком случају, ријеч је о енормним износима. У БиХ су такве штете много мање на унутрашњем тржишту јер, нажалост, имамо праксу да у многим случајевима и они које контактирате мејлом уопште не одговарају или свакако касне, па не би ни примијетили разлику, посебно ако је ријеч о јавним установама и институцијама – наводи Гавран.

Накнада штете

Посебно питање је одговорност технолошких компанија за посљедице које њихови корисници претрпе због прекида услуга. Гавран сматра да би штету у оваквим случајевима требало да надокнади управо пружалац услуге.

- Такође, све штете би требало да надокнади Мајкрософт и такве компаније у оваквим случајевима. То би им била најбоља мотивација за бољи рад. Штету би требало да сносе и сигуран сам да велике свјетске компаније и владе имају правну заштиту у својим уговорима и могу добити неку одштету. Мада тешко да све може бити надокнађено због ове немјерљиве компоненте штете од пропуштених контаката којих никада нећете бити ни свјесни. Али мање компаније и поготово појединци сигурно неће добити никакву одштету јер једноставно нису имали преговарачку моћ и морали су прихватити правила која намеће Микрософт и која штите само њих. А регулатори су углавном претјерано попустљиви – закључује Гавран.

(Аваз)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму